Nova Evropa

Jedna kultura i jedna psiha?

Naši publiciste, političari, i movinari iscrpili su уеб odavno rezervoar blistavih fraza i kićenih reči o jugoslovenskoj budućnosti, i sada se ponavljaju gotovo mehanički bez dubljeg razmišljanja i svesnog ubedjenja, Poznato je, da nekoje ideje, a Još više lozinke, kad predju u popularne oblike i postaju predmetom svakidanje upotrebe, биђе svoj pravi smisao i tako рготепи ргуабпје Исе да ih katkada jedva рохпато. Ма taj način propalo je, u velikoj provaliji izmedju ideja i života, mmogo lepih planova i program4, Medju ideje koje bi u životu mogle da budu sasvim drukčije nego što su u teoriji, ili u sjaju jednog oduševljenja, govorničkog patosa i novinarskog stila, spada i ona o »jednoj kulturi« i »jednoj psihi«, koja se kod nas dosta često i s naročitim naglaskom ponavlja, Možda je njezim izvor u iskrenom иђедјепји; аб ч popularnoj kolportaži to je Jedna od mnogih fraza koje najvole upotrebljavati profesijonalni javni radnici i političari, Pod sugestijom tih ljudi stvara se mišljenje, da je jedna kultura i jedna psiha bezuslovni postulat našeg ujedinjenja i života. u istoj državi, Ovo mišljenje pretpostavlja stanje koje može da se, u stanovitim prilikama: i sa stanovitim metodima, okrene baš protivu onog što bi u istinu imalo da se stvara, naime protivu same kulture, U javnosti obrazlaže se ono na taj način, da valja kod mas — s obzirom na neke državne i nacijonalne interese — sve amalgamovati i svesti na jednu razinu; kad se ovo provede, imaćemo u Ohridu istu kulturu i istu psihu kao u Ljubljani! Obično se spominju i sredstva za polučenje tog na oko važnog i prešnog cilja: školska mastava po jednom planu, i sistematski rad u Beogradu centralizovane birokracije, Ovi faktori, kaže se, pozvani su, u prvom redu, da porade oko podizanja naše kulture i ukidanja sviju razlika i oprekA izmedju pojedinih delova naroda i zemlje, A i društveni faktori, pre svega dnevna štampa, valja da rade u tom pravcu [vidi naprimer članak »Problem naše dnevne štampe« od Svetislava Banice u beogradskoj »Misli« 1927, sv, 185—186),

Postoje izvesni simptomi, na drugoj strani, koji svedoče da ni sami Srbi neće da svode svoju kulturu na jednu i istu razinu, i da ukidaju sve duhovne razlike, koje su plod specifHičnih prilika i tradicija, Tim manje moći će se oduševiti za ovu ideju Hrvati, a još manje Slovenci, koji predstavljaju drugi kulturni individualitet. U tom slučaju nisu posredi nikakvi politički razlozi, jer kultura može da bude, ali u suštini ne treba da bude, politicum., Kultura, i ono što zovemo паrodna psiha, ne zavisi od države i od socijalnih oblik4, iako

13