Nova Evropa

би он, Мештровић, у друштву најбољих наших уметника, приредио у Војводини три велике југословенске изложбе, једну за другом, и то пре Суботице још и у Новомсаду и (евентуално) у Петровцу (међу Словацима). Није дакле ту ни било говора о томе, да је Матица Српска у том погледу нешто хтела, или да нешто није хтела, него је те изложбе хтео да приреди Иван Мештровић, и хтели су остали уметници, па је наравно хтела и „Нова Европа“ уколико је она ту долазила у обзир. А све то, или боље ништа од свега тога, није разумео, или није хтео да разуме, Г. М., Малетин, маколико да је о томе с њиме говорено, и маколико да му се то тумачило и објашњавало. Управо, он је то с почетка, изгледа, разумео, и начелно пристао на све, нарочито кад је Г. Мештровић јамчио за све; али је он, Г. Малетин, одједаред отказао свој пристанак на план учињен у фебруару 1927, и — пронашавши своју нову велику паролу „са Београдом и уз Београд по сваку цену“ — почео бранити „интегрално Југословенство" од Мештровића, од „Нове Европе“, и — „разишао се" с нама!...

Г, Марко Малетин је узјахао високог хата и јако се размахао на њему, Он се спојио, управо сљубио, са нашом старом и добром Матицом, као да га је она родила. Ту симбијозу извео је дотле да је заборавио, како би се сада по свему чинило, да је он ипак нешто сасвим друго него што је сама Матица и њен стогодишњи „Летопис“. Какав је то занос који иначе реалном Г. Малетину смета да увиди свој прави положај и лош ефекат своје фигуре на том високом хату7 Како је могуће, да Г. Марко Малетин тако тврдо верује у персонификацију стогодишњице Матице Српске баш у својој личностиг Зар наши сарадници и пријатељи у Новом Саду не могу да увере данашњег секретара Матице и уредника „Летописа“ о разликама које постоје између неких ранијих

првака и вођа Матице и њега, Г. Марка... Све нам је то тако чудно!,,.

Признато је „Новој Европи" јавно и без протеста у друштву свих моралних људи, да се њена једна главна функција састоји у томе да уноси светлост у мрачне кутове нашег јавног живота, Г, Малетин је пошао на суд, да се брани од уношења светлости у један, рецимо засад, недовољно расветљен кут тог нашег јавног живота. Није добро учинио Г. Малетин, из два разлога: прво, што се светлост не брани и не оптужује по судовима; и друго, што друштво судских противника „Нове Европе" није угодно и није лепо.

Рт. Лаза Поповић.