Nova Evropa

ногама у своме политичком клубу, сме ли насрнути на несавесне судије, који су обично љути партизани и имају свакодневно у својим канцеларијама понеког партијског „првака“ и „трнбуна"2,.. |

Да Министар Правде не може слепу Богињу Правде излићи на пиједестал високог достојанства, и тако је извести из ћорсокака нашег жалосног партизанског сајмишта, доказ је указ којим је недавно попуњено неколико празних председничких места: попуњена су младићима, без икакова правног искуства и ауторитета, али партијски јако истакнутим. Један судија у Повардарју, за три године мења три политичка убеђења; најзад, кад се обојио као радикал, и у месту суда удвостручио број присталица радикала, постављен је за председника једног великог првостепеног суда. Једном судији, „овејаном" радикалцу, оптужену за педерастију, који се сели из провинције у Београд, депешом се отвара кредит за селидбу, док други судијанерадикал, који се из једног маларичног места спасава са породицом, чека на попутнину две године. Против једног председника суда одавно постоји тужба у Министарству Правде, у којој је наведено преко сто сведока, да оптужени председник прима мито, — ни до данас није Министарство послало свога инспектора да иследи ову кривицу, јер нема политичке храбрости да удари на „асли"-радикала...

Веровати, да Министар Правде може ослободити правосуђе од партизанства, исто је што и веровати да се Министар може ослободити политичке контроле свога партијског клуба. И зато ми држимо, да неће доћи спас правосуђу од Министра Правде, већ мимо њега и изван њега. Ја замишљам ванредно стање у земљи, када би се наредило, да сви виши резервни официри-правници буду председници н судије, сви нижи официри-правници судски писари, а сви редови-правници да буду

практиканти и служитељи у судовима; — тада би многи данашњи председници судова, фаворизована партијска деца, постали служитељи и практиканти судова, — звање које им

стварно припада и доликује.

Засада, само Народна Скупштина има лек за санирање нашег пољуљаног правосуђа, који се састоји у томе да се: 1) материјално обезбеди судијски ред минамумом за живот, и једним вишком за савремену удобност и лично усавршавање; 2) укине некретност свих судија и председника судова за две године, за које би време имао бити Министар Правде партијски необележен угледан правник, професор државног права (Г. Слободан Јовановић, или тако неко); и 3) изједначе одмах сви закони и организује једно правосуђе за целу земљу. — После овог лека, не би се могло десити да један одличан судија не сме изаћи пред Краља, „јер нема уљудног одела“; поправили