Nova Evropa

Покушајмо да испитамо, да ли је ова појава доиста оправдана; односно, ако није, у чему су њезини узроци.

Пре него што се уђе у стварно испитивање узрока ове појаве, треба дати одговор на питање; да ли су закони, да ли је позитивно право одиста такове природе, да је могућно и допуштено различито тумачење појединих одредаба, и то у толикој мери како се оно јавља и у теорији и у пракси; или, другим речима; да ли је позитивно право тако апстрактно, да не кажемо лабаво, да су различна, често и супротна, тумачења управо неизбежна 7 Ако је, наиме, позитивно право одиста такове природе, онда је узрок већ самим тим пронађен, — ов лежи онда у природи права! Али ако није 2 Шта онда 7 — Дај, дакле, да видимо,

Шта је то, позитивно правог — Свакој државној заједници потребни су, у сврху уређења прилика и норама заједничког живота, прописи који имају свој извор у највишој власти у држави, т. ј. у њеној функцији законодавне власти. Сваки скуп такових прописа сачињава један закон, а сви закони чине целокупно позитивно право те државе, Закони се ке односе на нарочите кругове лица, или на поједине установе и поједина надлештва у држави, већ на све и свакога. Свако се има придржавати законских одредаба, и њима се покоравати, и нико се не може извињавати непознавањем њиховим. Из тога неминовно следи, да закони морају бити јасни. То је постулат свакога закона, и сваки законодавац мора настојати да вољу своју изрази што јасније,

Јасноћа закона је једно његово својство које се противи разноликом тумачењу. Али има још једно његово својство које се, по могућству, још већма опире разноликом тумачењу значења појединих законских прописа. Законодавац, кад издаје своје одредбе, хоће нешто одређено, тојест он зна шта хоће; па кад зна, онда се подразумева да ће ту своју вољу исказати и у закону. Он не може у исти мах и нешто хтети и нешто нехтети, те стога законске одредбе морају бити у логичној међусобној вези, — оне представљају органску целину. Та органска повезаност законских одредаба.и јесте најачи ступ, најчвршћи ослон јединственоме тумачењу закона. Закон, додуше, може бити технички недотеран, т.ј. његова стилизација може бити лоша и нејасна, његова терминологија незгодна и нестална, разврставање његових прописа несистематско. Али насупрот техничким недостацима стоји јединствена законодавчева воља, целовитост закона, која не дозвољава различита тумачења. Закон се може допуњавати законском и правном аналогијом, у погледу случајева које законодавац није предвидео; али је и у том правцу одлучна законодавчева воља, јер се допуњавање закона врши било према накнадним