Nova Evropa

оно решење које је њој конвенирало. Немачка жељезна индустрија, која је усредсређепа поглавито у Руру, центру немачке продукције угљена, добијала је потребну жељезну рудачу претежно из Лотрингије. Међутим, услед рата, то је подручје потпало под Француску, која је тиме постала највећи продуцент жељезне рудаче. Али Француска у том крају оскудева угљеном и коксом, па је требало у мировном уговору осигурати од Немачке потребни кокс. Услед ове потребе француске жељезне индустрије за немачким угљеном, уследила је француска окупација Рура, која је тако катастрофалво деловала на немачке прилике и немачке финансије. Али су међутим, као што је познато, немачка и француска тешка индустрија нашле касније начина да постигну потпун споразум и изврше поделу рада у интересу једних и других, а без обзира на немачке и француске конзументе. Све ово чини тему радње Г. Ђермановића.

Третирати пред француском јавношћу питања која у највећој мери интересују француску привреду, и притом дати јасну и објективну слику читавог проблема, тежак је задатак за једног странца, па се према томе и мора ценити и постигнути успех. На готово 200 страница, Др. Ђермановић је изнео цео проблем опскрбе тим важним сировинама, какав је био пре Рата, и нарочито како је решен после Рата. А то није мало.

Обе ове дисертације, и радња Дра. Ившића и радња Дра. Ђермановића два су добра доприноса наших људи светској привредној литератури.

Dr. Heo Bena.

Белешка.

„Пољуљано правосуђе“.

Драги уредниче, — Молим Вас да забележите у „Новој Европи“, да је мој чланак у прошлом броју (од 11. фебруара) написан још пре годину дана, па да је код Вас чекао на број који је сад тек дошао на ред. Тако се десило, да ће многи читаоци погрешно помислити, да сам тим чланком хтео ударити на указну политику последњег Министра Правде, Г. Дра. Д. Суботића. У ствари, једини је Г. Др. Суботић, међу свим министрима Правде од Уједињења, који је учинио све што је до њега стајало, да се указна политика његових претходника исправи и пољуљано правосуђе постави опет на здраве ноге. Треба бити правичан, па то признати; а ја сам крив што Вас нисам нарочито замолио, било да у том смислу мој чланак допуните, било да ставите испод њега датум писања, Ваш

Вес. М. Вукићевић,

судија.

148