Nova Evropa

нијему плаћати и госпарски се поклонити, искоришћујући га у исти мах, са слабијим пријатељевати, а изнемогле најиздашније помагати, — то је увек идеја водиља малог Дубровника, која се провлачи као црвена нит кроз целу његову историју.

Пет је главних момената у историјском развоју дубровачке владавине: нацијонални, државни, верски, трговачки, и културни моменат, Међу овима, четврти — трговачки — кудикамо превлађује. Дубровачка историја већином и није друго до историја дубровачке трговине. По овоме, Дубровник иде у исту категорију са некада нарочито славним градовима и владавинама, као што су били Атина, Венеција, Ђенова, и т. д.. Сви су ти градови живели о трговини. Поморска и копнена трговина града Дубровника и његове територије сачињава темељно камење на којима је сазидана дубровачка величина, његова политичко-економска снага и култура.

Рекосмо већ, да је народни карактер Дубровчана, као и њихова историја, уско спојен с територијалним елементом, — морем. На њему почива економски, политички, и антропогеографски развој Дубровника. Мало је градова на мору који су умели, као Дубровник, да до крајњих граница испрпу море у своју корист, Још од Седмог Века развијају Дубровчани делатност на мору, особито у погледу интензивног рибарења у ближој околици града, и поморске трговине по оближњим насељима источне јадранске обале, Ова трговина кретала се је већином у границама дубровачке обалне пловидбе, и то од најзападније тачке Стонског Рта све до Молунта, Али већ у Осмом Веку, дубровачка поморска трговина захвата цело подручје пловидбе „нига сиНшт“, т, ј. од западне стране Стонског Рта до Апулије и Драча. Дубровачка је морнарица послужила у том веку и у сврхе успешног прогањања гусара, као и упокорења, дубровачкој власти, целог дубровачког архипелага, од Цавтата све до Вратника (Воссће Еајзе), Дубровачки летописци бележе, да је Дубровник већ тада имао свој арсенал (орсан)ј, па да су ту, уз прве галије, грађене и друге јединице у одбранбене и ратничке сврхе. У Деветом Столећу, дубровачка поморска трговина захвата целу пловидбу „ехта си шт", што значи да се била већ распространила по свим осталим деловима Јадрана. Умножена дубровачка флотила живо се бори против сараценских отимача, протежући сферу своје поморске трговине и до Јонског Мора и грчких територијалних вода. Дубровник је у овоме веку налазио више пута свој спас иза дрвених бедема, т. ј. у својим лађама, Тада учинише Дубровчани и нарочите уговоре с Неретљанима и хрватским кнезовима, са којима су заједно војевали по мору против млетачке морнарице, О јачини дубровачке морнарице, У другој половици Десетога Столећа,не може се ништа пози-

175