Nova Evropa

ревност Дубровчана у шпањолској служби нанела је Дубровнику знатних губитака и у бродовима и у момчади, односно поморским капетанима; тако је изгубио од 1584 до 1654 преко | 178 бродова, те је — уз друге недаће — у време великог земљотреса. (1667) готово остао без морнарице. Али је Дубровник, који је још израније подигао био велико бродоградилиште у Гружу, а имао и друга омања градилишта по своме територију, ускоро поново ојачао бројем једрењача, тако да је у доба Француске Револуције опет имао јаку морнарицу. Ову поносну флоту уништи тешки удес на почетку Деветнајстог Века, кад Французи одузеше (1806) и скинуше дубровачку Владу (1808), После слома Наполеонове Империје, остаде Дибровнику једва пар десетака, већином омањих, бродова.

Бечки Конгрес досуди Дубровник са територијем Аустрији; али је ова готово увек радила против интереса Дубровника, а у корист Трста. Ипак је Дубровник продужио своју трговачку радиност на мору, с помоћу своје морнарице, подмлађујући — кад јаче кад слабије — своју трговачку морнарицу, све до године 1875. У последњим деценијима друге половице Деветнајстог (Столећа почеле су онда једрењаче пропадати, истиснуте са главних трговачких путева по мору од пароброда. Јаки и подузетни дух Дубровчана у час се показа, и у том критичном тренутку, у потпуној снази; Дубровник се хитро даде на градњу и куповање пароброда, измичући тако ударцима осиромашења, и настављајући рад прадедова све до наших дана, Данашња трговачка морнарица Дубровника врло је важан фактор међу паробродарским друштвима Југославије,

И дубровачка трговина на суху не гледа на много мање дубоку старину од оне по мору, иако се је трговина по мору далеко јаче истицала. Дубровачка трговина на суху била је за дуго времена ограничена на саобраћај са ужим залеђем, Али већ у Дванајстом Столећу ова трговина захвата већи део западнога дела Балканскога Полуострва, и Дубровчани склапају трговачке уговоре са балканским династама (као например са српским великим жупаном Немањом и са хумским кнезом Мирославом); у истом веку склопио је Дубровник трговачки уговор и са босанским баном Кулином. У Тринајстом Столећу спада цео западни део Балканског Полуострва под њен домен, а особито Босна и Србија, где су Дубровчани готово имали сву трговину у својим рукама. Уз трговину доБоше Дубровчани у тим земљама и у посед тамошњих металних, и специјално сребрних, рудника. Али је Дубровник трговао, на суху, и преко граница Босне и Србије; а откако су, године 1358, признали врховну власт угарско-хрватскога. краља Лудовика Великог, Дубровчани протегнуше своју тртовину и на |Хрватску, Славонију, Војводину, па кроз сву панонску равницу до Будима, Политички и трговачки уго-

177