Nova Evropa

од 6, ТУ, 1667), из цркве порушене св, Стјепана у „Пустијерни“, и из других разних цркава, од којих многих више нема, јер су неке цркве срушене од оног катастрофалног потреса, а неке су затворене, још од наполеонског времена, надасве колудричке цркве. Пошто би године 1713 довршена нова, садашња Столна Црква, и отворена божјој служби, свете моћи су пренесене у садашњи Моћник године 1721, на дан Св, Влаха, са великом свечаношћу из капитула доминиканскога (гдје су биле провизорно похрањене, пренесене из тврђаве „Ревелин") у ову Капелу Моћника за њих навлаш приправљену у новој цркви, оћник је капела десно од презбитерија, врло елегантна, са једним олтаром; са свих страна су нише, укусно израђене и позлаћене, и у њима су положене св, моћи, Позлата реси плафон и стијене са лијепим израдама у барокном стилу. Двије слике на платну, са символима вјере и мучеништва, на зиду, дјела су дубровачког сликара ХУШ вијека Петра Матеј (Манеј). ле капеле и балустраду око врата реси дивно израђени мраморни мозајик, (С правом се овај Моћник назива ризницом, било са оноликог броја св, моћи, било ради умјетничке драгопјене вриједности моћница (спрема, заклопница)“). | Важним питањем; откуда су Дубровчани, и којим су средствима, могли добавити оваково и оволико црквено благо, бавио се и вриједни дубровачки историчар и писан знаменитих монографија: „Моћник столне цркве дубровачке" (Дубровник, 1868) и „Свети Влахо, бискуп и мученик од Севаста, дубровачки обранитељ" (Дубровник, 1871), каноник Стјепан Скурла. Он пише; „Осим срећних случајева или дарежљивости разних особа, главни узрок треба свакако преписати ревности дубровачке ондашње Владе, која се знадијаше окористити сваком пригодом да би св. моћи добавила, нештедећи у том обзиру ни труда ни трошка. Најбоља пак пригода за прибављење св, моћи десила се Дубровачкој Влади ХУМ вијека, када Турци насрнуше на Византинско Царство, и тада многе одличне особе, бјежећи пред Турцима и носећи собом св. моћи из Цариграда и из других мјеста на Истоку, свраћаху се у Дубровник, гдје Дубровчани, најпријатније их причекавши, нешто молбом нешто новцем прибавише од њих мноштво св, моћи“, Овом настојању Дубровачке Владе у набављању св. моћи одговарала је, упозо-

") За поједине оваке предмете има и назив „реликвијар“, који се у Дубровнику употребљава само за већи или мањи скуп оваквих предмета са св. моћима (реликвијама), у којима су св. моћи заковане у сребру, некоје у злату, у филиграну, са емајлима, драгим камењем, бисерјем, са старим записима и архитектонским орнаментима, у разним облицима: глава, ногу, руку, попрсја, те пиксида, остенсорија, калежа, крижа, посуда, ковчежића, и т. д.; има ту много предмета израђених у Дубровнику од златарских мајстора; има и умјетничких куријозитета са њихове велике ријеткости.

188