Nova Evropa

Треба добро уочити праве узроке неких спољних појава, на које се феминисткиње често позивају да би оправдале своје назоре и своје тврдње, Није истина, например, да заједничко учење и заједнички позив зближују човека и жену, па да се жене које имају намештење и умеју да отаљавају послове лакше удају; ту ствар стоји исто као некад са „добрим партијама“. Човек који истински мушки осећа неће се заљубити у девојку зато што му, рецимо, вешто помаже при сецирању, или што добро пише на машини, јер оно што изнутра везује мушко и женско не почива на заједничком познавању Питагорина Правила. И ту феминисткиња полази од погрешне претпоставке, да су мушко и женско духовно једно другом равни, па морају и њени закључци бити погрешни, маколико она иначе била оштроумна и духовита. Заблуда о духовној једнакости рађа кривим појмовима који се све више гомилају, док не покопају под собом оно што је код жене најлепше и најбоље: њен женски инстинкт за све што је право. А како већи део жена што пишу пристаје уз тај милитантни феминизам, то је свима њима замагљен поглед услед ове заблуде, па то тумачи зашто у њиховим књигама и чланцима наилазимо на толико апсурдних и нетачних тврдња и нејасних опсервација.

Мушки обично прелазе врло брзо преко ових питања; они кажу за феминисткиње, да су гуске, или тако нешто, и тиме је за њих ствар решена. Тако је суђење, међутим, површно, па стога и неправедно, јер да је феминистичка теорија, или религија, напросто једна глупост, зар би имала толико присталица међу женама и зар би се о њој толико расправљало. Ја држим, напротив, да фанатични феминизам почиње бивати духовно и душевно опасан баш зато што оне које му стоје на челу нипошто нису глупе, него су обично жене које својом образованошћу и даровитошћу одвајају од других и стоје изнад својих просечних другарица, па зато и могу да их задобију и увере у оно што и саме верују.

Један од главних аргумената којим оперишу феминисткиње, да би доказале душевну равноправност жене, састоји се у вечном понављању тврдње, да су девојке које се одаду науци понајчешће одличне ученице, често боље него дечаци и младићи, И доиста, врло често видимо да девојка која учи брже свршава, и стигне мети, него многи мушкарац, тако да би се могло лако помислити да је она исто тако као и дечак створена за духовни рад. Али, у ствари, такав је закључак погрешан, и до њега се долази само кад се не прави разлика између квалитативног и квантитативног духовног рада и душевног стања. Позната је и историјски доказана чињеница, да су велики људи у својој младости били често слаби ђаци; док су опет жене које важе као нарочито духовно јаке, и

234