Nova Evropa

·. Услед тога што феминисткиња неће да види и да призна разлику у каквоћи духа између жене и мушкарца, већ постоји на томе да су они потпуно једнаки, сматра она дасуи љубав и љубавна осећања код обојих иста, т. ј. да нема ни у томе разлике, — отуда њен погрешни став и у свему што се односи на то питање, на љубав, Она тражи да и за мушкарца важе иста неписана морална правила која су одувек, од тисуће година, важила за жену; тражи да он буде веран, на исти начин као и она, и неће да зна за „изговор“, да њему његов позив и његов живот дају више слободе и у том погледу него њој њен позив и њен организам. Не ради се наравно о томе, да мушкарац може чинити што хоће и како хоће изван куће, док жена седи код куће и чува му децу и „верност", али свакако несталност мушкараца у љубави није баш тако страшан злочин, нити је женина сталност и верност тако велика заслуга, како то често хоће да представи феминисткиња. Она и не слути дубљу везу између чулне љубави и творачке снаге код човека, па стога често с највећом нетрпељивошћу и с највећим презрењем говори и о најмањем преступу ове врсте кодмушкарца; она не слути, да су страст и чулна љубав понекад извор из којега човек који ствара црпе снагу да би постигао велико ми снажно. То ће бити разлогом, што у земљама у којима је превладало феминистичко схватање у питањима поезије и ликовне уметности, па чак и музике, права, велика уметност ишчезава, или се довољно не цени, — она уступа место култу пријазнога, сладуњавога, сентименталнога, и све што је истински велико и снажно, мушко, отклања се, или се ублажује и разводњава. Јер оно што је у уметности велико, у својој језгри носи одувек печат страсти, а то се наравно не може свидети феминистички расположеној публици. У духовној атмосфери феминизма не може се лако развијати творачка мушка снага већ ни зато што у њој нема душевне сарадње женине, која код свих великих дела човекових даје последњи потицај.

Важност и трагика којима феминисткиња у својим књигама и предавањима третира такозвану „неверу" мушкарца, представљају је понекад у хумористичној појави, која је често узроком да је мушкарци не схватају озбиљно. Исто тако, оно што њихове скупове често чини тако комичним, то је онај феминистички менталитет који је кадар негирати једнога Гетеа због његова осамнајстгодишњег заједничког живљења с Вулпијевом без црквеног благослова, и који је могао бојкотовати, у Америци, једнога Максима Горког због тога што није био званично ожењен својом пратилицом, Нека ме нико не разуме криво, — ја не помишљам нато да одобравам разузданост и раскалашеност мушкараца, али би требало да феминисткиња, једном већ чује и разуме, да се љубав мушкарца и жене имаду сасвим различито просуђивати, и да за мушкарца не важе

237