Nova Evropa

буду само лепе па да буду и срећне, а нису ли лепе од природе, треба да покушавају да то постигну свим могућим уметним средствима и одевањем. Зато ми данас и опажамо, врло често, чудновату појаву да се жене које су у дубини свога бића добре, пристојне, и поштене, те које и у љубави траже и желе оно што је једино добро и право, дотерују и одевају као кокоте, изгубивши сасвим инстинкт за оно што се пристоји. Оне држе да то мора да буде тако, јер је то модерно и јер данашњи мушкарац тако хоће; њима није више јасно оно што им неписани морални закон дозвољава, односно забрањује; у вези с неким кривим идејама и схватањима о односу жене према мушкарцу помрачен је инстинкт многих жена, и зато је жени данас много теже просудити, какову душевну разлику прави мушкарац између жене коју озбиљно узима и жене која му служи просто средством за уживање, Мада је у том погледу и пре било доста ограничења и предрасуда, ипак се не може порећи да је жена раније имала много поузданијег ослона У неком унутарњем осећању, којега данас нема, сем ако га нема од природе,

Шта значи, међутим, за жену у љубави тражити оно што је добро и правог — Значи, да је њезина најдубља тежња, да је мушкарац кога воли и који је узима схвата озбиљно, Љубав и штовање жели свака жена која право осећа; али су средства којима она то данас покушава постићи често, нажалост, погрешна, Зато је неизмерна трагика данашње жене —- врло често — у томе, да је мушкарац додуше узима али је и не схвата озбиљно. Данас се веома често дешава, да добра и осећајна жена пада у руке мушкарца којему она служи само за пролазно уживање, будући да је друштвени тон постао такав да се озбиљност и цинизам, самосвест и безобразлук код мушкарца лако замењују. Савремени се мушкарац, наиме, све више боји да се било на који начин веже уз једну жену, јер му често изгледа као да му треба женски спол уопште а не тек једна жена, — она му је, толико пута, тек „флерт", можда добар друг, али ретко љубовца у идеалном смислу, а то је за чисту, непокварену жену, која у љубави тражи само једног јединог човека, веома трагично. Зато данас има много више несрећних, разочараних, и огорчених жена и девојака него раније; а такозвани интелектуализам угушио је у многој жени осећај за оно што мушкарац у ствари очекује од ње ако треба да је схвата озбиљно. Кад нас мушкарци уверавају, да им се свиђа што се жене мажу и одевају као кокоте, они притом нимало не лажу, јер постоји у мушкарца увек двоструки морал: за женски спол уопште, и за ону жену коју уистини воли; па он и нема ништа противу тога ако желимо да спадамо међу оне жене које он данас узима а сутра оставља,

239