Nova Evropa

да они на крају крајева ступају у борбу на страни симпатија а против властитих нацијоналних животних интереса, У нашем случају, да је борба Југословена у бившој Монархији имала да буде уперена, например, противу Талијана или Шпањолапа, „аустријанштина“ не би имала у нацијонално-политичком погледу тако лоших последица као што их има; но будући да се морала водити баш противу Монархије, то је у тој борби око стварања самосталне нацијоналне државе „аустријанштина“ деловала поразно. Лежало је у природи ствари, да Србија у овој борби има превагу, јер је она морала да води борбу у исти мах и противу саме Монархије и противу духовних веза. и из њих изниклих симпатија Југословена за ту Монархију. Идеја бескомпромисне борбе против Монархије могла је да се роди само у Србији, и само је могла у њој да буде прихваћена од најширијих слојева друштва и маса,

Али ако позитивни утицаји „аустријанштине" нису били од користи у борби против Монархије, то још не значи да сада, после свршене борбе, они не могу бити од користи MH важности у уједињеној држави, Борба против Монархије био је само моменат у животу народа, који живи десетинама векова. И Чеси су живели под истим утицајима као Југословени, па ено их данас где у својој самосталној држави, користећи се добрим странама „аустријанштине", стварају и усавршују своју нацијоналну културу, дајући јој оригинална народна обележја, док саму државу и социјални поредак изграђују на основама. праве демократије у смислу нових социјалних тежња друштва. и народних маса,

„Аустријанштина" има дакле својих благотворних страна, и то у великој мери. Нећемо се у то овде сувише далеко упуштати, али ћемо констатовати, да су ови утицаји код Војвођана, Хрваћана, и Словенаца омогућили ступањ цивилизације који одговара средњо-европским приликама, док још ни у једној балканској земљи нису биле наступиле, у културно-социјалном погледу, средњо-европске прилике, Осим тога, Југословени из Монархије и као народ и као појединци имају боље социјално васпитање од Југословена с оне стране Саве и Дунава, а васпитање је веома знатан фактор у социјално-политичком животу. То су чињенице које су ван сумње, и које не треба прећуткивати. Наравно да су најидеалније прилике за развитак једног народа кад се он васпитава самостално у својој нацијоналној држави, а културне тековине других народа прима тек по своме свесном властитом избору, а не под притиском јаке државне силе и под утицајима развијеније и претежније културе, Али, противу више силе не може се ратовати; а и

еспредметно је трошити снагу и речи критикујући оно што је било и што више није, Уосталом, тако најидеалније стање настало је за наш уједињени народ од часа Ослобођења, и ми

326