Nova Evropa

izradjene forme koje je trebalo izliti u bromzu, — rastopljenu materiju rashladjenu u oblike? „,.

Oko Meštrovića i Rosamdića, i njihovih slikarskih drugova koje sam gore spomenuo, grupiše se damas mlada jugoslovemska umetnost primajući pažljivo nasledstvo od starina, i prateći pomno movo stvaranje, te udružujući njihove uticaje s izražavamjem svojih vlastitih savrememih jugoslovemskih ideala, Ima dabogme umetnik4, i umetničkih grup4, koji se razvijaju i izvan centralnoga kruga kojim dominira Meštrović, ili bar ne pod перозтедтип njegovim uticajem, Tako od starije slikarske škole, treba spomemulti, pored pokojnika Vlaha Bukovca i Riste Vukanovića, Još žive i aktivne umeifnike: Paju Jovanovića. Uroša Predića, Marka Murata, Klementa Crnčića, Otona Туеkkovića, Belu Čikoša, Betu Vukamović, pa Emanuela Vidovića i Mirka Počeka, i zatim Slovemce Grohara i Jamu, a od skulptora Ivama Remdića, Gjoku Jovamovića, Roberta Framgeša, Rudolfa Valdeca i Simu Roksandića, Medju mladjim slikarima, ističu se naročito Vladimir Becić i Baramjac Petar Dobrović, sa svojim impresivnim i snažnim radovima, pa Srbijanac Bramiko Popović, i čitava plejada imdividualno razvijenih i tehmičiki izradjemih slikarskih talemata: Branko Šemoa, Vladimir Varlaj, Milivoj Uzelac, Milo Milunmović, Sava Šumanović, Vamka, Gecam, Trepše, ı od majmladjih: Mujadžić, Tabalković, Postružnik, Grdam, i td,, Medju mladjim vajarima spomenućemo Kerdića, Pala.vičinija, Studina, i najmladje: Augustinčića, Goršea, i t, d. Slovemci imaju čitavu svolju akađemijju umetnika, за starijim i mladjim krilom, U Londonu su izlagali, osim ramije spomemntih, slikar Sava Pompović (prvi put 1919), koji se uostalom i pridružio takozvanoj »Lomdomskoj Grupi« (sa kojom sad stalno izlaže); zatim, poslednjih godinš, jedan mlad umetnik Koji svoje slike, skulpture, i karikature potpisuje samo imemom »Sava« {priredio kolektivnu izložbu u Fine Art Society godime 1926), i gospodja Nasta Rojc (priredila u dva maha, 1926 i 1927, izložbe svojih radova), U Akademiji je izložila lane dve svoje skulpture gospodja Iva Despić iz Sarajeva,

Sve su ovo зато imema Која охпабији mpojedine savreтепе jugoslovenske ume{imike o kojima bi trebalo govoriti, } koje bi trebalo prikazati britamskoj publici, Nađajmo se da će se zato uskoro pružiti prilika, Kod sviju mjih — baš kao i u umetnosti Rusa, Čehoslovak4, i Poljaka — maići ćemo па izvore mpuiunoga života, fizičkog i Фићоупоб, pod падхогот опоба osećamja i smisla za red koji toliko pada u oči i u narodnim штпофуоптата 4 штебилата SlovemA, Arheolozi će možda pokušati da povuku tračove wlovemskim svojstvima iz davme starme, pa će pasti u iskušenje da ih vežu, možda, бајк фатпо ха stare Slkite, Pouzdamo je da poreklo izvesmim crtama slovemske ume{mosti treba tražiti — i preko uticaja

371