Nova Evropa

кратске Коалиције и њених првака, не уме одређено и јасно да да израза томе незадовољству, нити да га се формулише у конкретним захтевима и предлозима, који би послужили базом за ново споразумевање, до којега мора доћи.

Свакако је Степан Радић — са гледишта његове политичке личности — умро у прави час. На врхунцу своје популарности међу својим сељачким народом, који је волео и за који је целога живота радио, слушан и обожаван као никад сељачки трибун пре њега, он је умро у време кад је пречанским крајевима ове државе дојадило себично и неувиђавно газдовање србијанских професијоналних политичара, и то умро након погибије својих најближих другова и субораца у Народној Скупштини, и — како изгледа — услед ране или удара које је и сам задобио том приликом, Умро је дакле као народни миљеник и народни мученик, па му је мртвоме одскочила слава далеко изнад онога што би му историја нашег времена уписала на. добро да је — неком срећом — ток догађаја након Уједињења ударио другим путем, те да су позитивнији и конструктивнији елементи одмах с почетка добили превагу и управу земље у своје руке. Тиме не мислимо умањавати реалне велике заслуге пок. Степана Радића, поготово као пријатеља и учитеља сељаштва, него хоћемо само што јаче да нагласимо штетно и недржавничко држање оних фактора, поименце у Србији, који су највише допринели да дође до оваког неуравнотеженог стања у земљи, и који то стање још и данас — у пркос свему — одржавају, Као типично за данашњи званични и полузванични Београд узећемо уводни чланак у „Политици“ (од 10. августа), дан по смрти Степана Радића; а држање и писање целе „Политике“ уопште могло би послужити као шира илустрација за све што у овом погледу има да се каже. Б РРАДА) e

| а И

Водећи и највећи „неутрални“ лист у престоници, у оном чланку, и иначе, представља. Степана Радића као непријатеља ове државе, и — у исти мах — као стварног вођу целог хрватског народа —, што значи логично, да је цели хрватски народ непријатељ ове државе! А будући да је данас и већи део пречанских Срба (па и један део Црногораца) уз Радићеву идеологију, и удружен са радићевцима, то би — по логици „Политике“ и њених инспиратора бар половина народа у овој држави било противу ове државе! Срећом, вођа оваке „Политике“ износи јасно своје схватање о овој држави, па ће се на рачун тога схватања дати протумачити, како ова и овака држава, противу које је — по његову обавештењу и по његовој логици — бар половина народа у њој, још постоји, и зашто можда и не мора пропасти, Ми се ипак надамо да за „Политиком“ није цела Србија; па чак и у том несрећном случају, ми можемо да

141