Nova Evropa

су „кључ“ за постављање и виших и нижих чиновникај, и од тога највише патимо ми републиканци од свих странака, јер смо (хвала буди њихову савезнику, шефу самосталних демократа) искључени из свих државних служби, И хегемонија (ако је заиста има) последица је централизма, јер је Срба више, и у Скупштини сачињавају, и увек ће сачињавати, већину. Државно уређење је, дакле, једини узрок незадовољству Хрвата. и трзавицама у држави. Зато Хрвати треба да кажу прецизно и одређено какво уређење желе да би били задовољени, па ако Срби не испуне њихове оправдане захтеве, кривица за неслогу и трвења пашће само на Србе.

Хрвати могу остварити своје жеље или оцепљењем, или у државној заједници под извесним условима, — Надам се да ме Хрвати неће демантовати ако речем, да они неће оцепљење, већ да желе државно јединство. У једноставној држави, они могу бити задовољени само уставном променом. Данас, мислим, на уставну промену помишљају сви трезвени Срби; бар се више не чују као пре гласови да је Видовдански Устав непроменљиви темељ државног уређења. Та уставна промена, на првом месту, треба да реши питање облика владавине, Ако би се остало при монархији, Хрвати би могли бити задовољени и персоналном унијом са Србијом; али, по моме мишљењу, тако решење не би било повољно ни за њих, у погледу њихових државних граница, ни за стабилност државног јединства. Персонална унија се може и отказати (пример Шведска и Норвешка), и како у том случају Срби не би хтели с њима ратовати, то би се граница раније морала тако повући да у том случају у њиховој држави остане што мање Срба. — Ако би монархија била замењена републиком, република би могла бити или конфедеративна или федеративна, За. конфедерацију важи што и за персоналну унију у монархији, јер једна или друга држава могле би и иступити из конфедерације. У федеративној републици било би спасено и учвршћено и државно јединство и равноправност и слобода и међусобна. љубав и Срба и Хрвата и Словенаца, Није сад време говорити о детаљнијем уређењу југословенске федеративне републике, јер ове нема; ако би се остварила, онда би се остала. питања дала уредити. Али питање међусобних граница морам додирнути, јер се оно још сад, пре времена, истиче од стране Хрвата. Један пештански лист донео је изјаву шефа Хрватске Сељачке Странке (види „Политику“ од 28, августа), да Хрвати подразумевају као свој неоспорни териториј „Хрватску с Међумурјем, Славонију са Сремом и Далмацијом до Котора, о чему не може бити нагађања" (т, ј. погађања, јер „нагађање" значи дЧаг Каћћеп, Џтпћеггаћеп). Ја мислим да је ова. изјава (ако је тачна) прерана, и да је изречена из „тактичких“ разлога; али је врло „нетактична“ према Србима, јер се бојим

172