Nova Evropa

matov, P. A, Lavrov), te prof. M, P, Čubinski, M. I, TuganBaranovski, i druži; to Društvo organizovalo je ceo niz predavanja o srpsko-bugšarskom i makedonskom pitanju, pa onda 'o Srbiji i Jugoslovenstvu, o austrijskim Jugoslovenima i njihovoj ulozi u skoroj budućnosti, i tome slično. Mišljenja ovoga krufđa o balkanskim prilikama bila su merodavna za napredno rusko društvo, i nije bilo lako kritikovati ih, ili čak napadati. Posle jednog uspelog predavanja M, M. Kovalevskog, naprimer, usvojena je rezolucija u korist srpske teze u pogledu Makedonije, Nabrzo posle #оба pojaviše se na petrogradskom horizontu poznati sofijski profesori Šišmanov i Miletić, — doputovali su da zaštite ugrožene položaje i poljuljani prestiž Bušđarske u Rusiji! S njihovim dolaskom obnovila se borba, u koju su uvučeni mnogi ruski autoriteti i čitave grupe, tako da je interesovanje za srpsko-budarski spor uzelo široke dimenzije; predavanja i diskusije preneseni su iz salona A, N. Brjančaninova i iz prostorija Društva Slovenskog Naučnog Ujedinjenja u razne napredne društvene ustanove (književničke i publicističke), a otuda i u Državnu Dumu, osobito medju socijalističke poslanike, Na sim dan bregalničkog prepada održavao se sastanak u petrogradskom Odvetničkom Klubu, pred najnaprednijim elementima političkog i društvenog života ruske prestonice, koji se može smatrati kulminacijonom tačkom ove borbe za priznanje pravednih zahteva Srbije; te večeri izgu-

bismo druga Taburna, — prepuče mu srce od uzbudjenja i strepnje, dok je proricao dogadjaje koji nastupaju: »,,. Bliži se čas odlučne borbe Slovenstva na čelu sa Rusijom ,,., Čije će kosti prve zapucati pod pritiskom silnoš protivnika? ,,, Srbija

ima da primi prve udarce, da pretrpi najteža iskušenja... Svaki Slovenin ima da joj pomogne i omogući da ojača i očvrsne,,, Pitam ja vas, бде је taj Rus, taj istinski Sloven, koji bi podigao ruku da zadrži Srbiju na njenome putu da postane jakom i čvrstom, i telom i duhom ,,.,« Izustivši ove reči, Jeronim pade onesvešten na katedru, за Које se više nije živ digao... Iste te večeri održao je i prof. Belić predavanje, o filološkoj strani Makedonskog Pitanja, vodeći diskusiju sa Šišmanovim; ovaj poslednji bio je uvredljiv, ali ne i uverljiv, pa je većina skupa bila uz Belića, Sa nacijonalnoistorijskog gledišta objasnio je problem Makedonije pisac ovih redaka, dokazujući da je linija od Beograda Dunavom, Moravom, i Vardarom, kičma Balkana, središte balkanske proizvodnje i balkanske privrede, te da bi položaj samostalne . Makedonije već sa privrednog i kulturnog stanovišta bilo teško održati; naprotiv, da u sastavu velike Jugoslavije, Makedonija može imali sve uslove za autonoman Život, kao i svi ostali delovi ujedinjenoga naroda u jednoj zajedničkoj državi, dok bi odbacivanje Srbije i Srba sa Vardara i jačanje Austrije

341