Nova Evropa

1928), Он је, понесен претераним ласкањима, једно време доиста уобразио био, да он има да остане до своје смрти на управи земље, а пред смрт он и нико други да одреди лице које ће га сменити у управљању државом !,..)

Из свих ових, и многих других чињеница, јасно се види, да би се по србијанским политичарима, којима је захват и остајање у власти увек било прече од сваког државног питања, тешко дошло икада до овако пространих граница наше земље, Захваљујући њихову недемократском и безобзирном отимању за власт, Србија, у политичком и дипломатском погледу, ни пре ни после ослобођења никад није била ни приближно на висини своје војничке организације и народне моћи, нити кадра и достојна да заступа своје властите интересе, а утолико мање положај и интересе наше данашње велике домовине.

Marco.

Политички преглед.

Рапало.

(12. ХЕ. 1920—12. Х! 1928.)

Desertum Jaciunt, pacem appellant (Тасн).

Прошло је осам година од уговора закључена између наше Државе и Краљевине Италије у Рапалу 12. новембра 1920, којим је коначно одређена граница између обе државе, Ова граница значила је за нас губитак Истре, Горице, Трста, дела Крањске, града Задра са најближом му околицом, острва Цреса и Лошиња, Ластова и Палагруже. Сем тога, значила је још и губитак Реке, под видом посебне државе, која је — на четири године касније (27. јануара 1924) — утеловљена политичкој територији Краљевине Италије, Сви су се ти уговори склапали „у намери да успоставе срдачне односе између двеју држава, на опште добро оба народа", или „у намери да створе режим међусобног искреног пријатељства и срдачних односа за заједничку корист оба народа“. Ово је подвукла и тадашња влада Краљевине Италије у образложењу нацрта закона о

%) Будући да IT. Аца Станојевић није категорично демантовао поменути исказ Ђ, Јеленића, то не остаје ништа друго до да се зажали, што Јеленић није објаснио: да ли је по плану „пок. творца, учитеља, и вође", будући шеф Радикалне Странке имао и даље да остане уједно и Командантом Гарде, јер из тог безначајног детаља видело би се јасно да је пок. творац Радикалне Странке остао веран до смрти само једном свом начелу, напред већ поменутом; „Најпре и по сваку цену власт, ис помоћу власти личне и партијске

,

благодати, а тек онда општи интереси,..

364