Nova Evropa

rađi o vrhovnim funkcijama javnopravne prirode — »ustavom«, Na privatnom i državnom pravu osnovana vlast zaštićuje one koji imaju interesa da postoji izvestan poredak dominacije, ı koji prirodno teže zatim da stvoreno stanje prevlasti, s kojim · je vazda spojen i posed materijalnih dobara, ostane što duže nepromenjeno i nepromenljivo, Iz toga razloga stavlja se gotovo uvek zahtev za ”|/, većine kod izmene ustava,

I Ustav Kraljevine S. H. S, ima sva 8ore označena tipična obeležja: on nije delo ostvareno na principu ravnopravnosti bratskih plemena; niti on to, po samoj prirodi stvari i dođadjaja iz kojih je proizašao, može da bude, On je nepatvoreni 1, po čisto državno-pravnim pojmovima, zakonit i primeren izraz nadmoćnosti Srbijanaca kao državotvornoda naroda, dakle опоба dela po krvi i jeziku srodne plemenske grupe koji je svoju volju u naročitim unutarnjim i spoljnim prilikama umeo nametnuti dručim delovima, koji (osim Crnegore) u času ujedinjenja nisu imali svoje posebne državnosti, Da je taj proces — i uprkos pisanih utanačenja (Kriska i Ženevska Deklaracija) kojima se je nastojalo ukloniti mogućnost nadglasavanja {majoriтасје), дакје родгедјепје “ој јасеба, — ipak na taj način izvršen, polvrdjuje samo tezu, da je pri svakom stvaranju države bitna osnova prevlast jedne grupe nad drugima, koje se moraju jačoj pokoriti, Zakonitost samoga akta, i stalnost u тога акфи шеутдјепоб озпоупоб одпоза dominacije, nisu prema tome nikada mogle biti pokolebane samim tim što uslovi pod kojima je zamišljana i formalno utvrdjena saradnja triju bratskih plemena nisu održani, Kao konstitutivan primarni zakon postao je Ustav apsolutno obaveznim, od svih ranijih ugovora nezavisnim, i sve njih Rkonsumirajućim osnovnim zakonom, pa je kao takav docnije priznat i od samoga Stjepana Radića, bez ikakvih ogradA. Nikako se dakle ne može problematičnost strođo centralistički zamišljenog, i na integralno unitarističkim principima sazdanogš, Vidovdanskog Ustava izvesti iz toda što je on prihvaćen tek prostom većinom i očidledno protiv volje Hrvata i Slovenaca; to su doduše istorijski značajne činjenice, ali nisu državno-pravno dovoljno elikasni argumenti, koji bi opravdali borbu za donošenje novoga ustava, Pobijanje postojeće8 Ustava dobija svoju pravnu podlogu tek time što su u njemu bile i iz njega proizašle statičke nejednakosti, i što je i na ekonomsko polje prenesena ekspanzija načela dominacije (kod nas popularno nazvana »heđemonija«), poprimivši takve velike i nezgodne razmere 1 forme, da su se i inače doleme ekonomske teškoće jedne kapitalom siromašne i usled ratnih nepogoda i adrarne relorme naročito teško pogodjene zemlje morale popeti do najvišeda stepena, Da su oni koji su uspeli Ustavom stvoriti sebi tako moćno sredstvo vlasti, i obezbediti za sebe s pomoću izrazito partijske administracije, umeli

75