Nova Evropa

шавају и желели да не дође до даљих провокација. Али се већ јасно видело: да Влада свесно иде за унижењем официра, а да несвесно удара баш у њихову најосетљивију жицу,

По свршену рату, Влада поставља ослобођене и уједињене крајеве, „колевку наше гржаве“ — крајеве који су захватили и Косово, „гетвековви сан Србина“ — у положај окупираних колонија! Први акт по ослобођењу, учињен од стране Бладе. састојао се је у томе, да на нове крајеве не прошири ни Устав ни позитивне законе Краљевине Србије, већ да их стеви у подређен положај, проглашујући за њих посебну уредбу, коју је она сама саставила Та уредба даје неограничену моћ полицијским органима, и по неким својим одредбама носи у себи прве зачетке онога зла које је један рђав режим свуда инаугурисао. клицу корупције. Са правима која је давала уредба, уз чиновништво које — сем светлих изузетака — није било свесно свога позива и своје мисије на почетку новога живота у ослобођеним крајевима, почела је управа у тим крајевима. Шта да се каже за њуг — Њен рад и сада је добро познат, и сада се још помиње по злу у Јужној Србији, — она је оличена у имену „полицијски режим у Јужној Србији“. А шта је стварно значио тај режим, то може знати само оно становништво које је живело под њим.

Последице рада ове „управе“ огледале се у томе што је само становништво почело у највећој мери негодовати. Али што је било још теже и поражавајуће за Владу било је то: да се против такога рада почеше бунити и сами ови наши мештани који беху истакнути нацијонални радници у доба турске управе. Становници из ширих слојева народа, немајући а и незнајући коме да се жале, почеше се обраћати официрима, који су дотле управљали и чији им је рад уливао поверења, одударајући од рада и држања државних власти. Жалбе су биле свакодневне. Поједиви поступци власти били су управо страшни; они су убијали углед државе и уништавали у масама становништва сваку љубав и оданост према Србији, Тада су официри почели улагати своје протесте против рада тадањих државних органа. Тако је на питању корупције почела борба између Владе и њених органа с једне стране и официра, становништва, и наших нацијоналних радника с друге стране. У осуди те корупције цео је официрски кор био једнодушан, а у борби противу ње налазио је моралног ослонца и подстрека у самом народу.

Влада је била свесна злог стања у јужним крајевима, али је, ангажована и заинтересована другим својим циљевима, устала против покрета, и видећи у њему као најактивније учеснике баш официре, она је из ината стала на страну својих полицијских органа, дајући им у свакој- прилици право. Да би