Nova Evropa

raščisti, Drugi traže energično, da ceo kultarni svet objavi bojkot Danuncijevim knjigama, Sama gospodja Tode zaplašena je, i skrhana brigom i bedom. Zato sam se ja javila, i zato smatram danas njenu stvar svojom.

· Prošle godine izgubila je gospodja Tode i svoje roditelje, kod kojih je živela posle smrti svojega muža, Njen otac je uirošio ceo svoj imetak, za vreme Rata, na poreze i popravke u Vili Karnjako. Oko 40.000 đanskih kruna. IHalijanska Vlada dala je dospodji Tode, na ime odštete, kako rekoh, smešnu sumu od 10.000 danskih kruna; ona je to dala natra8 svome ocu, i još mu je veći deo ostala dužna, Nemajući ništa, ona koja je živela gotovo raskošno kao žena Henrika Tode, morala se. je zadovoljiti divanom mesto postelje u salonu svojih roditelja, I da je, posle smrti oca i majke, nisu prihvatili dobri prijatelji, ostala bi na ulici bez krova nad glavom. A ipak njoj pripadaju, kao jedinoj i zakonitoj naslednici, nesamo Vila Karnjako sa svim svojim umetninama nego i vrlo dragocena i za ceo svet važna pesnička i umefničko-istorijska zaostavština Henrika Tode. Gospodja Tode je toliko propatila, da je i tako omiljeni Karnjako ne bi više utešio; niti ga stvarno više želi, posle svega što je Danuncijo s njime učinio, Srce joj i duša ne traže više ni odštete, neSo jedino one stvari koje su njene i koje је toliko volela.

Ja sam samo епа, i ja ne mogu naterati Musolinija da izradi kod Danuncija, da bilo vrati Karnjako bilo dostavi zakonitoj naslednici one vrednosti koje nikakva država na svefu ne može slaviti pod sekvestar niti konjiscirati, Ali jedno mogu učiniti, jer nemam na ovome svetu ništa i nikoša da se bojim, — mogu čistih ruku i čistoga srca boriti se za pravdu; i da je Danuncijo, nekim slučajem, navalio na moj mali dom, da mi Sa otme i opljačka, ja bih dohvatila bila bič pa bih mu njime ošinula krvavu masnicu posred lica — ne pesniku Danunciju, kome imam da zahvalim mnoše lepe časove, već Danunciju čoveku, — a onda neka radi što mu drago! Ja би зе 1 дађе ђот1 до рочедпјеба daha za stvar koju danas zastupam i smatram svojom, da ne bi Gospodin Danuncijo smetnuo s uma, da postoji jedna svetska savest o koju se niko ne može nekažnjen ogdrešiti,

Još nešto. Danunciju su poklonili jedan glasovir koji je bio Franca Lista. Još istoga dana (ili prve noći) počeo je ovaj glasovir sam da svira; bar Danuncijo tako kaže, da je to duša pokojnog Lista koja sad svira ma klaviru!.,. I ja znam jednu nadprirodnu priču iz Vile Karnjako, iz doba kada se u nju uselio Gospodin Danuncijo, Kao što je napred rečeno, бозродја Tode je bila pozvana jednom na ručak kod Danuncija, Posle ručka služena je kava. Pesnik predloži svojoj

120