Nova Evropa

privatnih: 1.433 osnovne škole i 65 progimnazije, sa 2.037 učitelja i 60,600 dece. Uz neke od osnovnih škola nalaze se i specijalna pripravna odeljenja, za decu koja se sporo razvijaju ii mucaju, te se u fim odeljenjima sakupljaju deca iz više škola,

Srednjih škola ima nekoliko tipova: pune gimnazije — klasične, poluklasične, realne, pedagoške; i nepune dimnazije., Ovih ima 126 sa 2071 učiteljem i 34.056 učenika; i dve učiteljske škole sa 32 predavača i 523 studenata, koje pripremaju teoretski i praktički učiteljski podmladak za prošimnazije. Pod Ministarstvo Prosvete potpadaju i dve akademije Umetnička i Glazbena —, sa 562 učenika i 52 proTesora; dalje, jedan Državni Univerzitet, sa 166 predavača i 1766 studenata, Državni Univerzitet je potpun, tojest ima sve fakultete, kao i drugi univerziteti u Zapadnoj Evropi,

Široka sklonost bugarskog naroda Ка prosveti i obrazovanju ispoljuje se naročito i prema nenormalnoj deci, za koju postoje četiri filantropska zavoda: jedan za slepe i tri za čluhoneme, sa 30 predavača i 200 dece, U ovim školama slepi i dluhonemi dobijaju takovu stručnu nastavu da im se omodućava da se sami ishranjuju i žive kao normalni gradjani; radi toga se u Bugarskoj i ne sreće slepih ili gluhonemih prosjaka na ulici, |

Izvan škola, za širenje prosvete i obrazovanosti, veliko značenje imaju večernji kursevi, pučka predavanja, čitaonice, i školski kinematografi. I uz mnogde škole postoje usavršni i večernji kursevi, u kojima odrasli, koji su zaostali sa nastavom u školi, dopunjuju svoje znanje i obrazovanje, davna predavanja doprinela su takodjer mnogo da se podigne kulturni nivo stanovništva; ona obuhvataju sve frane ljudskog znanja, koje se u lakoj naučno-popularnoj formi prikazuje poglavito seoskom stanovništvu. U ovom pravcu igraju glavnu i središnu ulogu čitaonice, koje uzimaju inicijativu; sagradjene još za vreme ropstva, one su do danas ostale glavni rasadnici kulture i prosvete sela, prikupljajući inteligenciju koja se — uz potporu i saradnju predstavnika naučne i umelničke misli — brine o širenju pismenosti i prosvete, Često se uz čitaonicu nalazi vlastita biblijoteka i pozorišna dvorana, Zakon o Narodnim Čitaonicama, koji je 1927 donesen (na inicijativu današnjeg Ministra Prosvete Najdenova), zajamčio je čitaonicama slobodu, i — što je još važnije — materijalna sredstva za kulturno delovanje, Savremen važan faktor u širenju prosvete i obrazovanosti jeste putujući i školski kinematogral, koji filmom dopunjuje znanje mladeži i pruža stanovništvu sliku sveš8 novog poznanja iz raznih granš života. On predstavlja narodu važnije ličnosti religijoznog, političkog, i gradjanskog društva, i upoznaje selo

187