Nova Evropa

знати и у Југославији) П. Золотовић, госпође М. МилковаЗолотовић, К, Кирова, и други. Под његовим руководством, а уз сарадњу редитеља које је он позвао и васпитао, Народна Опера подигла се, за неколико година, на данашњу своју висину. Инсцениране су опере: „Аида“, „Кармен", „Севиљски берберин", „Евгениј Оњегин“, „Кнез Игор", „Госпођа Бетерфлај", и т. д., од којих су неке још и сада на репертоару.

И Опера, као и Драма, претрпела је тежак удар када је изгорело Народно Позориште, Присиљени да дају своје представе у неудобној згради Слободног Театра, оне су се морале "прилагодити новим приликама. Набрзо је Опера претрпела још један губитак: Златина је као главни диригент Опере заменио Рус Ј. Померанцев, за којим је кратко време показао своју генијалну способност као диригент проф. И. Добровен, који је очаравао Софију својим симфонијским концертима, Уз ове стране музичаре и вође, имали су за бугарску оперу знатних заслуга и домаћи диригенти: Т, Хапијев, Ц. Цанков, Ас. Димитров, и Ас. Најденов.

Данашња Софијска Опера може се похвалити даровитим и добро школованим певачима; поред већ споменуте М. Милкове и К. Кирове, те 1. Золотовића, и тенора Сл. Македонског, који је недавна славио двадесету годину свог уметничког рада, треба споменути красне гласове Цв. Табакове, Н. Митовића, М, Попова, С. Субева; и других, који би лако имали успеха и на сцени сваког средњег оперског театра Европе. У Хр. Попову Опера има свог даровитог режисера, који настоји да унесе нешто ново у досадашњу рутину. Опера има и свој добро припремљени оркестар, који под искусним диригентом може да одговара и строжим захтевима. И Опером и Драмом управља генерални директор П. К. Стојчев, чија је заслуга да је сасвим понестало сувишног ривалства између ове две групе, које су досад биле присиљене да играју на истој сцени. Под његовим руковођењем, Опера је приказала и први балет („Копелија"). |

Велики успех Народне Опере за последњих десет година, и добар пријем код публике, гарантују њену још сјајнију будућност у новој згради Народног Позоришта, која је свечано отворена баш ових дана (17. марта 1929). Неколико бугарских оперских певача, уосталом, пожњели су лепе успехе и начинили каријеру и у иностранству; међу њима треба истаћи дугогодишњу примадону прашке (Опере, госпођу Христину Морфову, даље познатог у средњој Европи и у Југославији тенора П, Рајчева, даровиту певачицу А. Тодорову, тенора париске „Комичне Опере" Н, де Магге!-а, и друге младе и даровите силе, који достојно представљају отаџбину пред туђим светом.

Н. Петров.