Nova Evropa

одмах у писму поновио, да је неопходно потребно приступити преговорима, и то његово писмо послато је опет у Армију; али је идућег дана — у осам-и-четрдесет — Врховна Команда телефоном известила, да тражи одговор од самог генеpama Вебера. С овим се је капетан Руђера 30. октобра у 1 час поподне вратио у Роверето, где су остали чланови Комисије, чекајући на њега, узнемиривани сваки час од своје Врховне Команде, која је захтевала да се ради што брже, и која је сваки пут питала шта је постигао капетан Руђера. Кад је већ прошло било више од 24 часа након одласка Капетана, а он се никако није враћао, цар Карло наредио је, да се Комисија у целом свом саставу крене на пут и да пошто-пото пређе к Талијанима. У пет часова поподне кренуо се тада, у својству парламентара, сам генерал Вебер, у пратњи пуковника Шнелера и потпуковника Зајлера, који су имали, час један час други, да носе белу заставу, уз једног трубача.

Већ је пао био мрак, и ватра од стране Талијана била је обустављена, — у глухој тишини одјекивао је само аустроугарски генерал-марш, који је непрекидно свирао трубач у пратњи парламентара. На непријатељским линијама, по узвишеним местима, запаљени су пројектори, који су након кратког тражења скупили своје зраке над железничким насипом којим су ишла четири човека. Пало је и неколико хитаца, али су ови овај пут долазили одзада! Четири километара требало је да генерал Вебер, са својим сапутницима, прође пре него што стигне пред жице талијанских ровова. Ту су им викнули да стану, Изашао је к њима један талијански ђенералштабни мајор, који је изјавио да има заповест да само прими акта упућена за Врховну Команду, али да не сме никога пустити преко жичне ограде, већ да се парламентари имају да врате натраг. Потпуковник Зајлер почео је објашњавати Мајору, да пред њим стоји један аустроугарски генерал инфантерије са мисијом највеће важности, да се ради о званичној понуди за примирје, Мајор, пошто је прегледао легитимације официра који су стајали пред њим, пристао је напокон да преко телефона затражи даља наређења, Час и четврт стајали су Генерал и његови сапутници, чекајући одговор, на железничком насипу пред жичним препрекама, а онда су их пропустили, те су у аутомобилу, са застртим прозорима, упућени у Авио. Ту их је на свечан начин дочекао Командант 26. Дивизије, са целим својим Штабом; један пуковник упућен из Штаба Корпуса замолио је да му се предаду пуномоћи оних који су дошли, и одмах. затим отпутовао у Штаб Корпуса. Изјутра сутрадан, генерал Вебер обавештен је, да је дозвољено да дођу и остали чланови Комисије, из Роверета; ови су стигли око подне, па је цела Комисија преко Виченце превезена аутомобилима у Падову. ГАЛЕ

228