Nova Evropa

ковник Зајлер могао је само одговорити, да Комисији о томе није ништа познато, и да је она у додиру са својом Врховном Командом једино путем радио-телеграма, а да све радио-депеше пролазе кроз руке баш њега, истог тог пуковника, који сада тражи одговор... До подне, чланови Аустроугарске Комисије били су у бризи и неизвесности: од своје Врховне Команде нису добијали никаквих упутстава, те су само из непријатељских знаничних саопштења сазнавали о сензацијоналним догађајима који се одигравају у домовини, о потпуном расулу аустроугарске војске, о револуцији у Бечу, о образовању нових република од појединих делова бившег Царства, Тек у подне вратили су се из Трента пуковник Шнелер, прини Лихтенштајн, и капетан Руђера, пошто су се са муком провукли кроз долину Еча, претрпану трупама одлазећим у нереду; отуда је и пуцано на ратнике који су носили извешБа за генерала Вебера. Али ни ова упутства нису била одређена, па су само још више узрујавала чланове Комисије. Додуше, пуковник Шнелер није уништио наређење Оп. Пов, бр. 2100, већ га је пријавио генералу Веберу, скупа са свим осталим брзојавним пантљикама што их је примио за време свога боравка у Тренту; али је наређење бр. 2100 било стварно стављено ван снаге доцнијим наређењем, те је само у једној депеши наведено како Комисија треба да поступа, односно стављено јој је у дужност да уложи протест код Талијанске Врховне Команде против настављања борбе. У овој депеши било је још додато, да је Аустро-Угарска, да би савесно извршила прву тачку услова, већ издала својим трупама наређење у овоме смислу, иако је било апсолутно непојмљиво како је могло бити издато наређење за извршење прве тачке услова, који несамо да још нису били потписани већ за чији потнис још није дато ни одобрење Комисији...

Али Комисија није више имала времена да размишља, јер је за њу о поноћи био истекао рок одређен од стране Талијана, па се генерал Вебер, на основу својих овлаштења и узимајући у обзир општи дух депеша достављених по пуковнику Шнелеру, решио да услове примирја прихвати. Изјаву у овоме смислу прочитао је Председник Аустроугарске Комисије у свечаном заседању обеју комисија, наглашујући да се прихватом услова примирја не прејудицира условима будућег мира. Изјаву прочитану на немачком језику поновио је потпуковник Зајлер на талијанском језику, и талијански официри саслушали су је стојећи. Затим је генерал Вебер прочитао протест противу настављања борбе, који је исто тако преведен на талијански, а онда су чланови Комисије поново заузели своја места, Генерал Бадољо, који је смешкајући се саслушао протест, одржао је после овога кратак говор у коме је нагласио, да је на основу прочитане изјаве генерала Вебера примирје

233