Nova Evropa

kungen des Goldwertes« {1928) kaže: »lako francuska praksa u principu odlučno otklanja klauzule o osiguranju valute, ipak ona zauzima stanovište suprotno lome naspram ,regšlements internationaux' {ili ,reglements exterieurs ), A presudom od 7, jula 1920, osudila je kasacija jedno francusko ogiguravajuće društvo, da ima francuske osiguranike prema pogodbi isplatiti u zlatu, budući da je prinudni kurs isključivo Јопде sur un interčt national, pa da je u interesu Francuza da u Francusku ulazi zlato. I dalje su klauzule o plaćanju u zlatu spram inostranih dužnika vazda priznavane kao pravomoćne,« Nusbaum dalje napominje, da se je i francuska praksa, u pogledu obaveza francuskih dužnika prema inostrancima, doduše polako ali sve jasnije orijentirala u smislu »da je francuski dužnik u орзеби ,redlemenis internationaux' obavezan iako ne na plaćanje efektivnoga zlata ali ipak na plaćanje zlatne vrednosti«,.,

Postoji jedna teškoća, što iznos državnih dugova nije još tačno utvrdjen, U knjizi Dra, Šećerova {1925] izračunati su ovi, bez valorizacije i bez pokrajinskih dugova {553 milijona zlatnih kruna, prema 832 milijona zlatnih dinara Srbije), na okruglo 25 milijardi, dok su u prospektu za drugu tranšu Blerova Zajma (početkom 1927) konsolidovani državni dugovi iskazani sa 562 milijona dolara {31,5 milijarda dinara) iliti sa 43 dolara od glave, a u ekspozeju Ministra Finansija Dra, Subotića, u budžetskom predlogu 1929/30, sa 31.84 milijardom dinara, U tom je budžetskom predlogu služba zajmova bila predvidjena sa 868.1 od 11,592 milijona ukupnih rashoda, ili 7,4%; odnosno u vanparlamentarnom budžetu, koji je stao na snagu 1, aprila 1929, sa 896 milijona od 12,464 milijona, ili 7.2%, ukupnih rashoda, Godišnji anujitet iznosi, u francuskim francima (bez obzira na londonsku dospelost), oko 40 milijona, koji Jugoslavija pokriva sa okruglo 88 milijona dinara, iliti sa jednom desetinom dugovinskog iznosa. U predratno doba, Kraljevina Srbija je od monopolskih prihoda vezanih za službu državnih dugova, koji su prihodi iznosili jednu irećinu državnih prihoda uopće i davali prosečno 30 milijona franaka čisto, davala jedino u tu svrhu oko 66%, ili prosečno oko 22% ukupnih državnih prihoda. Pomeranje odnosa izmedju iznosa dugova i otplate, za vreme posle Rata, odskače utoliko jasnije, što su se višci prihoda monopolske uprave znatno povećali, a cifre otplatne službe smanjile, Prema zaključnim računima za budžetne godine 1924/25 1 1925/26 (ха ostale godine još nisu objavljeni), povisili su se monopolski prihodi od 2936 u godini 1924/25 na 3095 u godini 1925/26, a u 1926|27 na. 3120 milijona dinara, dok su anujiteti i ostali troškovi otplate {(ukliučno troškovi ažije) u istim budžetnim godinama spali od 326 na 230, odnosno na 141 milijona dinara, Državnoj kasi predati prihodi porasli su od 910 milijona u godini 1924/25

381