Nova Evropa

zrak па Rabu je čist i zdrav, i stalne letnje groznice od kojih pati stanovništvo ne Treba pripisivati podneblju, već pouzdano nedovoljnoj i nezdravoj hrani, i načinu života koji se malo razlikuje od života medju Hotentotima.

Izgled Otoka je neobično ljubak, niti poznajem i jedan u Dalmaciji koji bi se, u tom pogledu, mogao sravniti sa Rabom. Prema istoku dižu se visoke planine, od iste mase kao i Morlaka (Morlacca, Velebit) čijim su delom nekada bile, Na podnožju ovih planin4, ostali deo ostrva širi se na zapad, podeljen u ljupke i plodne ravnice, isprekidane brežuljcima na kojima rode najbolji plodovi. Na drugome kraju, prema severu, uvlači se u more divno predBgorje, rt, po imenu Lopar, okrunjen sitnim Бтебоу па Кој; gotovo zaokružuju jednu lepu plodnu oranicu., Ispred ovog rta nalaze se dva mala otočića, Sveti Grgur i Goli, vrlo pogodna za pastire i ribare, Obala Raba naspram morlačkih brda veoma je strma, i nepristupačna; tesnac medju njima neobično je opasan, jer je izložen besnim vetrovima, a nema ni jedne jedine luke ni na jednoj strani. Dugo i usko ostrvo Dolinj, koje leži naporedo s Rabom, duž obale Barbata, otvara manje opasan kanal, iako nije ni blizu tako siguran kao što je lep za gledanje. U blizini samoga grada Raba ima više zaliva, koji olakšavaju trgovanje većeg dela Отока.

Sam grad stoji uzvišen na položaju izmedju dva zaliva, obrazujući poluotok; u njemu ima do hiljadu stanovnika, medju kojima mnoge plemićske porodice, ali ne mnoge imućne, Najuglednija je De Dominis, iz koje potiče čuveni arcibiskup splićanski, Mark Antonije; onda, obitelj Galcinja (Galzigna); pa Nemira, iz koje, u petnaestom stoleću, Palanio Fosko ističe naročito jednog Antonija kao odličnog matematičara, i to samouka, jer se učio sam bez učitelja; zatim, porodica Spalatin, kojoj novog sjaja daje sadašnji Korčulanski Biskup, slavljen sa svojih čistih nravi koliko i sa svoje učenosti; pa onda, obitelj Zudenigo,

Medju najznačajnijim znamenitostima Otoka, Rabljani se naročito ponose mnogim svetim mošflima, poimence glavom Sv. Kristofora, svođa pokrovitelja. Ali će ljubitelji svetih starina naći mnogo neobičnijima tri glave Šadraha, Mešaha, i Ађедпеба, Које tu obožavaju s velikom predanošću. Četiri dlavna plemića drže ključeve svetilišta, i njihovu staranju poveravaju se svi skupoceni dokumenti Grada, Medju ovima se nalazi i jedna povelja iz šodme 1018, kojom Grad Rab obećava Duždu od Miletaka, Otonu Orseolu, danak u više funata de seta serica, otkane svile, a u slučaju neizvršenja — u funtama de auro obrizo, čistoga zlata.

Ртобјоба veka živeo je na Rabu jedan učen biskup,. po imenu Otavio Spaderi, koji nije dopuštao da se mošti Sv, Kristofora izlažu javnom obožavanju, o rodjendanu svečevu, jer

397