Nova Evropa

Конао.. Ова вертикална разведеност Раба од особите је важности за климу и за развој флоре. Позната је велебитска бура, која особито дува кроз Вратник, сењску удолину и врата, те која гони с висине према уском Подгорском Каналу зрачне масе, које не могу да се хоризонтално слободно пружају, него ударају у море и нагло се од њега одбијају, носећи даље кишу морских капљица. Тај удар буре и слана киша бије равно у највишу сјеверну горску степеницу Раба, у Камењак или Тињарошу, па уништава сваку макроскопску биљку, и тјера пред собом људе и животиње. Када вјетар пређе Камењак, његова сила већ пада, па град Раб и околица осјете тек његове посљедње напоре. Тињароша је према томе од велике важности као бранич града Раба од сјеверног вјетра. Кад би оток са својим равнијим предјелима и нижим горским степеницама био оријентиран према сјеверу, и кад би се висока горска коса налазила отприлике ондје гдје је данас град Раб, оток би био скоро пуст, насеобине би биле много мање, а о каквом промету странаца не би на Рабу било говора. Кад би оток био пак низак као Паг, бура би ту била далеко јача, а сланост би уништила биље: Раб дакле има да захвали свој опстанак и развој заштитном брду Тињароши. Заштићени дијелови отока Раба, положени према југо- западу, особито гдје је добар еоцен, који не про: пушта воду, имају стога повољне климатске увјете за бујно растиње.

У најтоплијем мјесецу (јулу) попречна температура. H3носи 24.3% С, а средња годишња 15.8' С. Кише попречно падне 900 aaa годишње, максимално 1080 пут. Сучаних сати има око 3000. Климатски увјети, особито јака инсолација, равни су, или су чак и бољи од познатих балнеолошких мјеста Европе. То показује и флора. Док је на сјеверној страни Тињароше Раб гол и пуст, на јужној је врло бујан. Ту успијевају све могуће врсте медитеранског биља. То се добро види у шуми Фркања, и у оној коју је пред двадесетак година засадио Ј. Белија, тик до града, те сада има 16 хектара површине. И вртови приватних кућа показују што може да успијева на Рабу. Зеленило маслина и ципреса, те палме — најсјеверније на нашем Јадрану — са сивим кршем, плавим небом, и модрим морем, повезују се у једну велебну слику, карактеристичну за далматински пејсаж. |

У овој благој клими, бујној флори, разведеној обали са бројним лукама, развило се насеље Раб. Спомиње га већ Плиније под именом »Арба у земљи“ Либурна«; а Константин Порфирогенет зове га »Агђе«. Прва је историјска вијест о њему 360 година прије Христа, за Дионизија П, из Сицилије. Касније се Раб развија лагано до ХШ стољећа. Становништво се бавило обрађивањем земље и поморством, али

392