Nova Evropa

Севастопоља, након растеривања Друге Думе (у лето године 1907). После извесног лутања по Русији, он емигрира, али и даље узима удела у политици и у партијској акцији. У међувремену, студирајући и бавећи се много читањем, улази и у књижевност и у новинарство. А кад је букнуо Светски Рат, Лебедјев се уписује у страну легију на француском фронту као добровољац-редов, и у борбама добија чинове до поручника закључно и разна француска ратна одликовања, бива рањен, и у исто доба плодно ради у позадини. Извесно време провео је и на Солунском Фронту, где се упознао са многим Србима и југословенским добровољцима, па је у вези с тиме написао касније одличну брошуру »Зашто су умирали Срби»« Био је и ратни дописник великих руских дневника и официр извиђач на авијонима. После Револуције, враћа се у Русију и улази у Другу Владу ЈБвова и Прву. Владу Керјенскога, као државни подсекретар и као вршилац дужности Министра Морнарице. Неуморно ради на томе да се морнарица сачува, да се страсти стишају, и лично учествује у неколико морских битака са Немцима. Приликом првог покушаја бољшевичког преврата, и хапшења министра председника кнеза Љвова, спасао је Лебедјев ситуацију својом одлучном интервенцијом. Био је присташа борбе до краја, у заједници са Савезницима, па је као такав уређивао лист »Воља Народа« и био је кандидован за Уставотворну Скупштину. Када су бољшевици преузели власт, био је гоњен, морао је да бежи и да се крије, па је освануо у лето године 1918 на Волги, где је ушао у владу Одбора Уставотворне Скупштине као државни подсекретар за војску, и био један од активних команданата протубољшевичких трупа на Волги. После пада Директорија и доласка адмирала Колчака, отишао је у Америку и у Европу, где се настанио коначно у Паризу након дужег боравка у Бугарској (за време Стамболијског, чији је био присни пријатељ). О Бугарској је написао серију лепих есеја под насловом »У земла на крвчта и ружите«. Сада уређује, као што рекосмо, велику ревију »Воља России«, а поред тога сауређује београдски »Руски Архив« и часопис бугарских емиграната »Народна Воља«. Активан књижевник, публицист и руски емигрантски политичар, и јавни радник (оснивач и подпредседник београдског »Земгора« и његов делегат у конзултативном избегличком одбору Лиге Народа), Владимир Лебедјев је године 1929 отишао тајно и под туђим именом у Русију, где је проборавио неколико недеља пажљиво проучавајући из близине савремени руски живот. Када се срећно вратио с ове политичко-новинарске вратоломне екскурзије, објавио је на више језика своје импресије. Да пређемо сад на преглед његове грађе о борби на Волги, године 1918.