Nova Evropa

шан проблем. Тај дуг не износи ни 400 милијона златних динара, а самом валоризацијом и ситним металним новцем дао би се редуцирати на испод половине. По томе, то није никаква велика запрека да Народна Банка већ сада почне интензивније напуштати политику контингентирања кредита и прелазити на политику покретне каматне стопе.

Каматна стопа Народне Банке.

Годинама је наша Народна Банка имала непокретан каматњак, од 6% на есконт меница, и од 8% на ломбард државних папира. Ниједна друга нотна банка није тако дуго остала при истој каматној стопи. Нотне банке држава којима је стало да су стално у додиру са новчаним тржиштем, и да својом кредитном политиком утичу на развитак тог тржишта, мењале су у међувремену и по 90 до 30 пута свој каматњак, па не знамо да ли се наша Народна Банка може баш похвалити тиме што је она стабилизирала свој каматњак већ готово десет година. Јер као што се не да постићи стабилизација цена, тако се не да постигнути ни стабилизапија каматњака, будући да овај и није ништа друго до цена за капитале који се позајмљују.

Од 1. јануара ове године до конца маја, Немачка је шест пута мењала своју каматну стопу, Велика Британија пет пута, Федерална Резервна Банка у Њујорку четири пута, а француска Нотна Банка три пута. Тешко је мислити да управе свих ових завода нису знале што раде кад су толико пута мењале своју каматну стопу; оне су настојале да по сваку цену задрже контакт са новчаним тржиштем, па како је каматњак углавном падао, тако су се оне прилагођавале ситуацији. Напротив, наша Нотна Банка држала је каматну стопу за есконт на 6% и онда кад је, године 1924—25, општи каматњак у нашој земљи износио и преко 20%. Наравно да тако Народна Банка није могла имати никаква утицаја на развитак нашег новчаног тржишта: њен ниски камат“ њак имао је ефекта једино на онај уски круг привредника, у првом реду у Београду; и сами чланови Управног Одбора плаћали су за своје кредите Народној Банци 6%, док се код других банака плаћало и 20 до 24%! i

Наша Народна Банка покушавала је ранијих година да административним мерама утиче на снижење опште каматне стопе. Тако је, безуспешно, покушала присилити новчане заводе да не зарачунавају већу каматну стопу од 18%. Али таке, и сличне, мере Народне Банке доживеле су потпун фијаско. На висину каматне стопе може се утицати једино смишљеном кредитном политиком, — никада прохибитивним административним мерама, ма. следиле иза њих било

112