Nova Evropa

мене, које нико не доспева да однесе а земља неће да их покрије или прогута.

А према Кланцу и преко Кланца вије се широк пут леп пут, добро грађен и вешто изведен, са мостовима и под сводовима, вијугајући се, свијајући се и завијајући као пуж, — бео као мртвачка кост.

Диван је то пут. По њему, читавим путем, лепоте планинског света развијају се у свем свом сјају, — једна слика лепша од друге. И добар је то пут. Уморне ноге благосиљају га, докбни људи у колима и аутомобилима хвале га. Али је то уједно и Пут Патње и Мука. Градиле су га чете ратних заробљеника. Несрећни туђинци, гоњени бичем и глађу. Руси, синови безграничних равница, приковани овде — у тисућама — за тесни кланац међу стрмим планинама, приморани на рад преко своје снаге и преко радног времена. Горедоле, десно и лево, и свуд унаоколо, — тај је пут био за њих точак на који су разапети и на коме су умрли, без икога да их види и оплаче, или да им забележи број. Да ли су дозивали планине да се сруше на њихове главе, преклињали стене да их покопају, кад би се ледењаци с громовитом хуком рушили озго на њих и на њихове бедне страћаре, у којима су тражили склоништа они које су још дотле поштеделе зима и глад. Око Присојника гледало је на њих, мртво и шупље у свом каменитом удубљењу, са ћилимом снега испод себе као са огромном замрзнутом сузом. А овај пут, то им је гробни споменик.

Корачам тако тим путем у сумраку, и као да чујем јецање камења.

Присојник је згодна планина за планинаре који се воле пузати, иако изгледа тако испружен и дежмекаст. Он има са две стране големе зидове: северни му зид мора бити висок преко 1000 метара, све сама стрмен, па може да траје преко девет сати док се човек на њега успуже. Нећу овде почети разговор о томе, да ли је пузање потребно или корисно. Човек пузавац се рађа, не одгаја се. Ко није рођен за то, боље нека се не упушта у те ствари; али ко се осећа као код своје куће на језичку стене која стрши у Ништа, тај нека буде захвалан звезди под којом је рођен за оно што га ту чека. И нека не расправља о томе с другима који, гледајући у провалију, виде само бездно Смрти...

Ко хоће да иде на Киклоп, нека пође од Крањске Горе, коју зими називају престоницом скијаваца. Крањска Гора је лепо и напредно место. Доњи делови његових кућа премазани су нежним пастелским бојама, — плаво, ружичасто и беличасто, или наранчасто, али понајвише плаво. Горњи делови су из дрвета, поцрнела од времена. Округла врата на

293