Nova Evropa

njihove žrtve za jedno bolje čovečanstvo, Tiho i nečujno umirali su ti neznani junaci, jedan za drušim, pod pritiskom elementarne i svirepe snage boda Rata, izdišući s imenima svojih milih i udaljenih na usnama, a u srcu sa slikama dalekih predela, koliba u stepi, po selima voroneških, kurskih, moskovskih, poltavskih gdubernija, Polusvesno, strpljivo herojstvo tih ljudi ne beleži se, — oni su van istorije, čak i van statistike, Jedino se možda nadje poneki pesnik, ili putopisac, ili pripovedač kao K, Fedjm {u romanu »Varoši i godine«) — da opiše patnje zarobljenika; ili pojedinci iz te generacije koji su ostali u životu, pa se poneki put sastanu, spominju svoje drugove, i pričaju o njima razne zgode. Pre kratkog vremena pričao mi је baš jedan poznanik, kako je četiri puta bežao iz zarobljeničkog logora, dok se nije napokon dohvatio granice, tamo negde u Tirolu, Prošao je kroz čitavu živu ogradu električnih žica i ostao živ! Ali dva njegova druga nisu bila iste sreće: jedan je zapeo na žici, pa umesto da ćuti, on se počeo derati, dozivajući drugoga: »Sergije, Sergijel«,., A patrola je priskočila, i našla toga Sergija, naravno ,.,,

Sve mi je to prolazilo kroz glavu dok sam, te језепзКе večeri, usamljen sedeo na kamenu, pred Ruskim Grobom, nedaleko od »koče pri triglavskih jezerih«, Tu blizu, pored mene, treperio je od povetarca na vitkoj stabljici nežni stidljivi runolist — planinska gospa, kako kažu Slovenci. Sedeo sam tužan, prema vetru, koji je dolazio tamo odnekud sa Severa...

Pavle AsPbočenshi.

305