Nova Evropa

Slavennacht und die Framzosem fur immer todtl«.., A sad ti zabludeli Rusi, Sloveni, na koje je prešla bolest nemačkogš atejizma, treba da izvlače dz blata nemačka državna kola!.,..

iNas ovde u prvom redu interesuje pitanje, da li bi Nemci u novom kakvom ratu pokušali prodor na Istok. Mi ne verujemoda će na proleće biti rata ni manjeg ni većeg, osobito ne velikog. Jedna generacija ljudska ne može izdržati dva taka naprezanja kakvo je bilo u Svetskom Ratu, Čini nam se da ga neće ni Musolini pokrenuti, kao što stavljaše u izgled {1935), Savez Italije, Nemačke, i Sovjeta, u današnjim prilikama malo je verovatan. Da Italija sama na svoju ruku meće početi rat pokazuje težnja Musolinijeva zadobiti za savez Nemce; a vodeći krugovi u Neтаској пебе započeti rata u kojem očekuju za Nemačku slom. Ako se pak mase bez vodećih u Nemačkoj dignu na oružje, neće to bit: Svetski Rat.

Kakav bi mogao biti ishod rata pre ili posle pokrenutog, Musolini je u očekivanju optimist, Ludendort pesimist. Jedno nam izgleda verovatno, što se prodora na Istok tiče, Alko napadači ne budu pregazili Balkan i zauzeli Solun i Carigrad, kao u svoje vreme krstaši, oni lako mogu videti u svojim prestonicama one koje bi pokušali podjarmiti,.. Milutin Jakšić.

Кроче и анти-историзам.

(Бенедето Кроче одржао је на УП Интернацијоналном Филозофском Конгресу у Оксфорду, две 3, септембра 1930, једно предавање у којем је, са становишта својих историјско-филозофских схватања, покушао да освијетли декаденцију историјског осјећања, која је, по његову схватању, главни узрок свих болесних појава у интелектуалном, умјетничком, и политичком животу савремене Европе.)

Код нас се Кроче редовно схвата као заступник апстрактно-догматске филозофије. У ствари, као што бјелодано избија из његових списа, он је противник такових филозофских схватања. Док Кроче позитивно-емпиријским методима признаје једно аутономно значење у духовном животу, иако не у теоретском него само у практичном смислу, он пориче потпуно чисто апријорно филозофирање, јер се оно не обазире на појединачно и конкретно. Филозофија је, по његову схватању, мисао о индивидуалноме. И зато је за њега филозофија конкретна, уколико мисао треба да пође са индивидуалнога; али је уједно и универзална, уколико је она ипак мисао о индивидуалноме. Појединачне појаве не могу се адекватно схватити друкчије до у склопу опће духовности. Индивидуум је утолико индивидуум уколико је