Nova Evropa
ne puna četir veka pre toda započeli bili raditi Sv, Kirilo i Metodije, Taj su rad odobrili u ono vreme grčki car i patrijarh, ali kad su apostoli otišli u Moravsku da započnu apostolski rad, sprečili su ih u tom poslu nemački episkopi mada su bili dobili zanj i aprobaciju Starog Rima, pape Nikole L Arhiepiskop Metodije je prođonjen, a učenici mu proterani iz Moravske, To je tražila nemačka politika a ne papska dogmatika, Politikum je bio jači od dogmatikuma, Ni u vreme Sv, Save nije bilo izgleda da će Papa odobriti osnivanje samostalnih slovenskih crkava sa slovenskim bogoslužbenim jezikom, Pogledi su bili uprti a Carigrad; a posle, kad je on pao pod vlast latinsku, na Nikeju.
Istina da je baš u to doba bilo više pokušaja Unije, ali su oni bili mahom sredstva potčinjavanja pravoslavnih balkanskih naroda i država vlasti tudjinaca, Kad je madžarski kralj Imre (1202—3) vojskom pomogao Vukanu da protera brata Stevana iz zemlje, uzeo je taj madžarski kralj i naziv kralja Srbije, On zatraži i za Vukana, dabogme kao vazala, kraljevsku krunu, a Papa Inoćentije III dade u martu 1203 arcibiskupu Kaloče u Џбатзкој пајоб да poseti Vukana i njega i episkope pojača u pravoj veri, Ne zna se, je li to putovanje arcibiskupovo u Srbiju izvršeno, Nema sumnje da su se jurisdikciji madžarskog Arcibiskupa protivili i rimokatolički biskupi u oblasti Vukanovoj, kao što se malo posle toga dogodilo u Bosni, »Tada« — stoji u Istoriji Srba od Jirečeka — »bila je bosanska episkopija potčinjena Arhiepiskopu Kaločkom u Ugarskoj i popunjena stranim kliricima, Posledica toga je bila, da su katolički episkopi napustili zemlju te su se nastanili u Djakovu.« (Otpor tudjinskoj invaziji dakle organizovan je na šest-i-po vekova pre biskupstva Josipa Jurja Štrosmajera, baš u potonjem važnom središtu Jugoslovenstva!) Osim tudjinske svetske i crkvene vlasti nosila je pomoć Madžara, potonjih krstaša, veliko opustošenje Srbima, i njih su hteli prisiliti na primanje Unije ili rimskog katolicizma ognjem i mačem, Zbog toga ni tada ni posle toga nije uspeo medju Srbima plan crkvenog ujedinjenja.
Neiskreni su bili i pređovori o davanju krune i patrijaraškog dostojanstva Bušarima za papstva Inoćentija IH. Kalojanu je Papa Inoćentije II ponudio bio krunu, računajući da Car neće odbiti potčinjenje Papi pod impresijom pohoda krstaša, osobito Barbarosina, jednog decenija pre toga {1199 ili 1200), Papa je pisao buganskom vladaru, koga naziva samo nobilis vir, da mu je došlo do znanja da su Bugari odami Rimskom Prestolu, Kalojan da je plemenita rimskog porekla {meša ga sa Rumunima kojih je bilo u Bugarskoj), te da je ljubav prema Rimu nasledio od predaka; ako on pred donosiocem pisma izjavi predanost Rimskoj Crkvi, poslaće poslanike koji će ga izvestiti o blašovoljenju Papinu. Kalojan se odazove pozivu i
74