Nova Evropa

Хепа ултапизкобв Cara Isaka Angela (1210), Godine 1214 vodili se u Carigradu izmedju zastupnika Nikejskog Cara i Patrijarha i papskoš legata Pelagija pregovori o Uniji. Nedeljama prešovaralo se o spornim dogmafskim i drugim pitanjima. Nije se došlo do rezultata, ali se radilo i razišlo u duhu pomirljivosti, jer je Papa pre toda bio priznao Teodora Laskarisa za Cara, a voljan je bio priznati i Patrijarhu njegovo dostojanstvo ali da se ne naziva Carigradskim, Papa je bio odorčem na neposlušnog Latinskog Cara, u to doba osobito zbos toga što jednu novu krstašku vojsku nije upotrebio protivu nevernika nego za ugušivanje jednog ustanka na ostrvu Kreti; a pre toša bio tajno sklopio sa Mlečanima i Ikonijskim Sultanom savez prolivu cara Teodora Laskara, Papa je sklopio politički savez s Teodorom, s kojim je smerao pokrenuti nov krstaški rat protivu nevernika.

Ма Гаћетапекот Сткуепот Зађоги (1215) гази zadovoljene želje Grka, te nije došlo do sjedinjenja Crkava, kao što se nije uspelo pokušajem Unije ni 1233 ni nikad posle toga. Vrlo je slab uspeh za Papu bio, što se u to doba za neko vreme u grčkim crkvama na kraju bogosluženja mnogoljetstvovalo: »Inoćentiju papi Starog Rima na mnogšaja ljeta«!

Sve je bilo uzalud, Jednom narodu jake verske i nacijonalne svesti nije se mogla fizičko-materijalnom silom naturiti druga vera pa, donekle, i narodnost, Prema osvajačkim smerovima krstaša, Papa se pokazao sasvim nemoćnim, Nasilnost krstaša prema pobedjenim Grcima bila je tolika, da su oni većma zazirali od krstaša nego od samih Turaka, koji su radili u duhu politike znamenitog sultana Saladina (i 1193), Коба su zapadnjaci kao viteza jednostavno8š, pravednog, blagogš i štedrog slavili kao i istočnjaci, Sitni su bili ustupci Papini koji je želeo da popravi nedela krstaša. Koliko je energičniji bio u suzbijanju presizanja kraljevske vlasti u crkvenu domenu veliki Papa Grgur VII (Hildebrand) koji je u istina hteo da pomogne Grcima protivu nevernika, i krstaši Prvos Pohoda, pokrenutogš na Jedanaest godini posle smrti toga inicijatora, uistinu nisu dirali Grk& ni ostalih pravoslavnih naroda nego su radili u duhu Pape koji je na samrtnom času rekao: »Ljubio sam pravdu, mrzeo nepravdu, te umirem u progomstvu« .

Kako je mogao papa Inoćentije II očekivati pomoć nikejskih Grka krstašima u borbi protivu nevernika, dok je zastupao prava Latina na Carigrad, i dok Je na carigradskom patrijarškom prestolu trpeo Mlečanina Tomu Morozinija i slične mu sunarodnike osvajače, koji behu za novac kupili pomoć krstaša da osvajaju oblasti ne u Svetoj Zemlji nego u hrišćanskom Romejskom Carstvu!? Nije bilo ustupaka u formuli sjedinjenja koji bi naknadili bili Grcima gubitak nezavisne nacijonalne Crkve,

76