Nova Evropa

се тада вратио на политичку позорницу када су политичари почели да терају земљу у пропаст и када су лични интереси почели да јавно тријумфују над општим добром. Тада је Пилсудски (1926) оружаном силом из Варшаве истерао елементе који су правили неред, и тада му је поново понуђена највиша власт у држави.

Ову власт други пут, као и диктатуру 1918 године, Пилсудски није примио. Од тог часа, т. ј. од 1926 године, почиње најмање захвалан иако можда најплодоноснији перијод рада тога човека као великог државника. Утврдивши границе Државе, организовавши оружану народну снагу, Пилсудски отпочиње највећи и најтежи рад на пољу — ако се тако може рећи — моралног препорода јавности. На овоме путу наилази на многобројне противнике, којима је тешко одрећи се утицаја и зараде у корист тако велике заједнице као што је Отаџбина. Пилсудски ипак огромном својом енергијом, несаломљивом вољом, дивном тактиком, свестан својих мирољубивих циљева, уклања запреке и интриге противника и добија на изборима гласове велике већине народа.

Пошто је утврдио државне границе, вођ народа налази се сада пред ревизијом Устава, односно пред обновом народне душе на принципима најплеменитије сарадње с искључењем странчарске политике. Политичари се додуше нећкају, али народ потпуно разуме свога вођу и помаже његове намере. Народ му верује, иако вођа обично строго говори са својим народом, — народ га воли. Ако ко такву просту велику љубав народну назива диктатуром, — пристајемо: Пилсудски води у Пољској велику и најачу диктатуру, диктатуру срца.

Juljusz Kaden-Bandrowshi.

Unutrašnja politika Poljske.

{Pisac ovog članka, i članka iza ovog o poljsko-ruskim odnosima, Vaclav Dresler, dobar je poznanik naše čitalačke publike, Još pre Rata bavio se on jugoslovemskim političkim i kulturnim pitanjima, pišući o mjima mmogo u poljskim i češkim listovima, Posle Rata pisao je mnogo o Poljskoj u našim listovima, osobito u »Obzoru«, Nekoliko бофпа bio je atašeom za štampu pri Češkoslovačkom Poslanstvu u Varšavi, a sada je direktor Češkoslovačkog Informacijonog Biroa u Varšavi i dopisnik raznih slovenskih listova, medju njima i »Lidovych Novina«, Od njegovih radova o poljskim političkim i privrednim prilikama, najpoznatije Je njegovo veliko delo »Polsko i Polaci«, na češkom jeziku.)

147