Nova Evropa

sebi ruke za zajednički rad, i da bi preko suvišnih nekadašnjin polemika prešli na dnevni red današnjice, budući da je nastalo za sve pozitivno doba konstruktivnog i složnog rada, | Sene nekadašnje pocepanosti i istočnjačkog mentaliteta prodiru i u uzajamni odmos zakonodavne i edzekutivne vlasti u mladoj poljskoj državi, Svuda smo se s njom do nedavna susretali, a trađovi će se još dugo osećali i čuti pre nego što potpumo iščeznu, To je možda jedini nedostatak koji sistemafski posmatrač vidi u razvoju savremenog unutrašnjeg političkog života u Poljskoj. mače je unifikacija, ujedinjenje, uzajamna saradnja i postepeno odstranjivanje tradicijonalnih separatizama besumnje na najboljem putu. Da od vremena do vremena dolazi do žešćih stranačkih sukobš i borb4, i da u stupcima dnevne štampe ili u izbornoj kampanji na skupštinama pojedine političke frakcije prebacuju uzajamno jedna drugoj mnoge nepravilnosti, nije samo specilično poljska osobina. Takve pojave nalazimo i u drugim zemljama; samo što je u Poljskoj stvar bila komplikovana fime da je antagonizam iz= medju Parlamenta i Vlade povećan i da je poljski život bio iznutra razbijen na suviše mnogo organizovanih delova, Sve će se to tokom vremena staložiti, i već se u poslednje vreme znatno staložilo, iako se prema vani često čini da to staložavanje veoma polako napreduje. Pravihnija i uža saradnja izmedju Skupštine i Vlade, uproštenje političkih stranačkih formacija, realan sporazum sa narodnim manjinama, i upotpunjavanje trgovinskih i političkih ugovora sa susedima, — to je program poljskih državnika za najbližu budućnost. Nijedno od ovih radnih područja nije ostalo neobradjeno, na svima se radi intenzivno, i svugde postoji mnogo inicijativc. Unutrašnje poteškoće, posred kojih je Poljska Država nastala, pre dvanaest godin4, i sa kojima se је imala kroz sve ovo vreme boriti, povodom su da je razvoj prilika donekle polaganiji nedo u nekojim novim evropskim državnim organizmima:; ali napredak je srazmemo velik i uspeh nesumnjiv. Potrebno je to uvek i u svakoj prilici lojalno priznati, Poljska je izvršila, od godine 1918 naovamo, na putu i medjunarodne saradnje i unutrašnje konsolidacije mnogo marljiva, poštena, i savesna rada. Što još preostaje, to je da taj rad u mnogom čemu upotpuni i prodube, jer će time učvrstiti sebe i odgovoriti dužnosti koju su sve nove države uzele na sebe, da posle Rata stvore snažne državne organizme za učvršćemje nove

napredne Evrope. Vaclav Dresler.

150