Nova Evropa
· zatvoren izmedju visokih zidova i plotova tamnice. Iste umiljate i nežne slike uzbudjuju naša srca u pričama o malom jumalku i mužiku Mareju, u »Mladiću« i u »Braći Karamazovima« ,..
'Mašta čini život lepšim, mašta daje duši zlatna krila za smijoni let u beskrajne plave prostore; ali ona u isto vreme suši srce, sisa krv, i muti glavu, Romantičar, maštar, živeo je i u mladom Dostojevskom; njegove osobine upućivale su ga da postane pesnik, kao kasnije pijanicu, monaha-skitnicu Šidlovskog. On, Dostojevski, taj čudni sramežljivi maštar, priredjivao je »bal na jezeru Komo« ı stvarao je čarobnu zgradu svesvetske crkve (Ordinov u »Domaćici«), Punim gutljajima pio je on slatki otrov mašte: pretvarao se u svoje junake, ı sam proživljavao strašan dogadjaj razdvajanja ličnosti, kao Goljatkim u »Dvojniku«; baš kao Goljatkin, koji je isto tako raspaljen maštar, mnogo više raspaljen od Popriščma, junaka Gogoljevih »Zapisa ludjaka«, Ponekad se i samom Dostojevskom činilo da postaje nešto nalik na Goljatkina; on je drhtao za svoje zdravlje, i nemi »bledi užas« dizao bi se prema njemu iz somotne tamnice, Ova crta ga je zbližavala sa lekarima, vukla ба je ka proučavanju psihijatrije, i strah da će sama mašta ispiti iz njeđa svu vrelu krv grozničavo je tražila aktivnosti, bitke, potajnog rada u tipografiji, usred bliskih mu prijatelja Petraševaca, On je bio gotov da blagosilja robiju zato što ga je istrgla iz one blistave paučine mašte kojom je počeo bio da sam sebe obavija. Ali je mašta dovela velikog analitičara neposredno do problema sna, do tajanstvenog izvršenja želje krvi i srca, i naučila ša je mudrosti dubinš potsvesnosti, Ona je prisluškivala glasove romantičar4, koji su bolovali od istog problema dvojstva, — oma je učila od Gogolja ı Hofmana, San i zbilja mešali su se, ali je san uvek bio druga strana stvarnosti, a stvarnost je osvetlljavana fosfornom svetlošću mašte, ideje, A nad svim ovim dižu se zidovi »пајТатјазН Стијеб бгада па svetu« — Petrograda. U tom gradu, »gradski pisac«, pesnik grada, osetio je na samome sebi i ovaplotio je u mnogim delima košmarnu i svirepu vlast novca, osetio ju je kao možda niko pre njega,
Nabujala reka, široka stepa unaokolo, retke tačke gradova sa neizbežnim tamnicama, — Sibir, zločinci, Misao o tome, šta je to zločm i u čemu je kazna; evandjelje kao jedina knjiga dopuštena u tamnici; Dagestanac Alija i mudrost Alkorana s njegovim prorokom, bolesnik od bolesti sveta — Miškin, Kiri“ lov i Aljoša, svi u istom lancu. Trzaj padavice, i otkrovenje suštastva Božjeg u času kada, posle okrutnog spora s atejistom, zazvone zvona, Udubljivanje u smisao prave muke i u sliku Hristovu. Sve, ili gotovo sve ovo, zajedno sa mišlju o hrišćanstvu i umetnosti, radjalo se i formiralo pre sveđa tamo, u hladnom i surovom Sibiru. Isto se tako tamo zaplamtila, i zatalasala srce oštrim bolom, prva ljubav prema ženi, Problem ljubavi i ljubo-
275