Nova Evropa
zovali seminare za ispitivanje Dostojevskog, Treba stvoriti i laboratorije: ljudske, psihološke, psihijatričke, amtropološke, verske, filozofske, Cela ljudska hemija je tu, Treba staviti na laboratorijski sto samo jednu od njegovih uzburkanih i večno pokretnih ličnosti, pa videti koliko je stotma eksperimenata potrebno da se malo udje u te čudne i zagonetne ljudske hemije, mitologije, magije, mefafizike, antropologije... Bem se čudi da još ne postoji nikakva potpuna biografija Dostojevskog, Ona je nemoguća, Njegova se ličnost, projektovana u celom ogromnom izrazu, ne može da zatvori u okvir jedne biografije, Njeni otisci su u svakoj od njegovih ličnosti u delu, i svaki od njih prikazuje Do jedan sektor njegove ličnosti, A taj se čovek ne može da odredi, Mogu da se dadu samo trenutne fotografije, koje hvataju samo po jedam mali deo čoveka u večnom i snažnom pokrefu, Samo ljudi čiji duh ima rentgenske zrake mogu da prodru u tajanstvene i mračne unutrašnjosti tog genijalnoš »mračnjaka« i »svetionika«, On je isterivao čoveka iz svoje ličnosti s pomoću mnogobrojnih ličnosti'iz svojih dela, i tu Je lakše tražiti i ličnost 1 čoveka i, uopšte, ceo problem ljudski, nego li u šturoj biografiji njegova bitisanja,
Taj čovek Je, takodje, na jednoj naročitoj »razini«, Njega treba tražiti ili suviše »dole« ili suviše »gore«, U oba slučaja, on je u snovima, u sanjarijama, u ushićenjima, buncanjima, i »naitijima«, Ličnosti se radjaju i razvijaju u Jednom snu, ili još češće — u kakvoj mori, One nisu racijonalne, Mi smo ovde daleko od »galskoša duha«, Tu su, najčešće, pitanja iz nesvesnoga 1 родзуегпоба, #1 — и хе кип де тјита — 17 ођојеба 1 12 падsvesnoga., Psihički postupci su postupci koji se najčešće dešavaju nesvesno i bez ikakve kontrole, U »Zločinu i kazni«, »Večitome mužu«, »Domaćici«, i tako dalje, to su sami Frojdovi »edipovski kompleksi« Uvek ima po nekoliko ličnosti u jednoj ličnosti, koje se medjusobom nikako ne poznaju: one iskaču iz nesvesti i podsvesti u svest, i otuda opet natrag, ili u neku vrstu nadsvesti, »Izgleda mi da se delim na dvoje«, — kaže jedna ličnost, Još više, mnoge su ličnosti čitav niz ličnosti koje se medjusobom jedva poznaju ili i ne poznaju: čas se pojavi ličnost iz sna, pa onda fa ista iz stvarnosti, pa opet iz sanjarija, groznic4, роmam4, i mora, Stavrošin (»Besovi«) je, tako, »dvogub«: može da učini dobro ı dobro da se oseća; ali tako isto, može da učini i zlo i opet dobro da se oseća, Ljudi se ujedaju da se neposredno posle toga vole, Jedna ličnost predstavlja ogledalo koje se nosi kroz ulice i kroz psihička stanja, i u kome se sve te raznorodne i suprotne stvari ogledaju, Pojave su često kao и ispupčenim i izdubenim ogledalima: menjaju se, okreću se nauznako, sa besprekidnim promenama, Nervna stanja su uvek neredovna, strastvena, i zapaljena, Od trenutka kad jedno dete, u »Braći Karamazovima«, ujede prst ruke koja mu se pruža, do trenutka
297