Nova Evropa

cijonalnu širokogrudost i trpeljivost, odlikovali su ovogda visokog časnika u vreme kad su ova dobra svojstva naročito tražena, tako da je — gdegod bi došao — bio na pravom mestu, pa su ga svi i svuda voleli i uvek žalili za njim kad bi odilazio. I nije slučajno došao ni na svoj poslednji položaj, koji nije bio vojnički: primio se nove dužnosti — sad se to može reći — bez političke ambicije, na poziv svoda starešme da zauzme jedno teško. mesto i pomogne otadžbini, I odmah je prionuo па posao, mečaseći časa, i ulazeći u nepoznatu sredinu sa željom za upoznavanjem kao da mu je trideset godina, Koliko je bio savestan u shvatanju i vršenju ove svoje službe, neka posluži ovaj sitan ali karakterističan primer,

Pre nego što će primiti bansku dužnost u Novomsadu, general Matić — znajući da sam rodom iz Vojvodine i da poznajem izbliza Dunavsku Banovinu — pozvao me је ma sastanak, i zamolio me da ба obavestim o prilikama i ljudima onoga kraja. A kad sam ga onda, pre nekoliko nedelja, posetio u Novomsadu, te kad smo dodirnuli odnose narodnih manjinš i Bunjevačko Pitanje (koje su neki naši revnosni »političari« i »rodoljubi« iz Beograda i Subotice dobro zamrsili), evo kakvim se svojim uspehom »hvalio« novi ban (navodim po sećanju): »Kad sam došao ovamo« — govorio je — »nastojao sam da dodjem u dodir i sa prvacima Bunjevaca, i Nemaca i Madžarš, i poimence sa njihovim sveštenstvom, jer sam čuo da postoji nezadovoljstvo usled naredjenja, da svaki sveštenik mora. znati naš jezik, a veliki deo ga još ne zna; ali su me izbegavali, i ja sam morao učiniti prvi korak, i otići na jednu crkvenu proslavu, da bih se upoznao s nekima od njih na neutramnom zemljištu, Onda je došao njihov prvosveštenik k meni, i mi smo se lepo objasnili: rekao sam mu, da potpuno razumem njegov težak položaj, kad mu je crkvena vlast van države, ali da mu želim pomoći kolikogod mogu u okviru zema ljskih zakom a; i primio sam se da posredujem kod nadležnog Ministarstva u pitanju jezika sveštenstva, samo da mi da listu sveštenika koji dolaze u obzir. Tu sam stvar povoljno svršio, i sad smo prijatelji. Kad vide da ozbilmo poštujem svačiju veru i narodnost, i da su mi svi jednaki ako se samo drže zakona i ne dledaju preko granice, steći ću poverenje, pa će ići lakše ...«

Stavljamo u amanet ovako tretiranje manjinskog pitanja, i ovako držanje uopšte, nasledniku čestitoga bana Matića, čiji će spomen ostati trajan medju nama. Je

392