Nova Evropa

čim će sagraditi kuću siromašni dobrovoljci koji nijesu imali šta da prodadu, a povrh dobijene zemlje nisu mogli da dobiju kre„дна 2

Beglučke zemlje koje su рпуедепе ciljevima adrarne reforme Uredbom od 14, februara 1920 pripale su dotadanjim zakupcima; a ukoliko su oni podmireni zemljom trebalo je to da posluži i svrhama agrarne reforme, Izmjene koje su donesene 11, maja 1920 ističu, da treba težake inokosne zemljom podmiriti najprije »zxemljom od državne ili javne zemlje«, pa tek ako ne bude te zemlje dovoljno da se pristupi dijeljenju beglučkih zemalja na kojima ne postoje kmetstvu slični odnosi. Javne zemlje mogle su biti seoske ispaše ili mere, Jedan dio tih ispaša moglo se bez štete podijeliti kolonistima, ali samo uz ona sela koja imaju velike te ispaše, Pri tome se trebalo čuvati da se ne pritijesne ostali težaci sela i da se ne umanje ispaše više nedo treba, Trebalo je i nato paziti, da se seoske ispaše dijele samo dobrovoljcima i kolonistima iz istoga ili зизједпоба зеја, Državne zemlje mogle su biti: pustoline izmedju pojedinih sela, ukoliko ih ima, i šumske krčevine, Pustoline se mogu naseljavati i dijeliti bez ikakove štete, a krčevine samo u ograničenom opsegu, Zemljišta stećih šuma, koje su isjekle pojedine firme, ne bi bila zgodna za kolonizaciju iz dva галоба: zato što su ta zemljišta osobito zgodna za šumsku kulturu, a za druge kulture nijesu, ili bar nijesu kao za šumu; a drugo, i zbog toga što su nam šume od velike potrebe nesamo iz razloga eksploalacije, nego i iz drugih razlog4, osobito poljoprivrednih i klimatskih, Samo bi trebalo da se obrati što veća pažnja tim kompleksima, pa da se zasade šumom, ukoliko to sama priroda nije učinila, a naročito da se iskrče, ili udese da istrunti, stari panjevi,

Već u prethodnim odredbama za pripremu agrarne геforme {od 25, februara 1919) istaknuto je, u članu 17.,, da »svi šumski kompleksi prelaze u svojinu države, pa će zemljoradnici imati u njima pravo na ispašu i drva za обтеу 1 бтадnju«, a u članu 18,; »Da će se otšteta vlasnicima šuma i гебиlisanje seljačkih prava na popašu i drva odrediti specijalnim zakonima«, Što se tiče зеђасјић prava na popašu i drva, ona su regulisana dosadanjim radom, običajnim pravom i šumskim zakonima. Glavni je posao: dobra organizacija čuvanja šuma, uredno vršenje službe izdavanja drveta iz šumA sa pravom servituta, Ne bi dobro bilo da se pojedini kompleksi šuma u blizini sela izdvoje od državne imovine i stave na raspolaganje selima, da ona te šume čuvaju kao svoju imovinu i izdaju pojedinim domaćinima što im treba. Naša sela nisu dovoljno organizovana, Osim toga, nisu svikla na taku vrstu zajedničke imovine, i seljaci je ne bi očuvali nego u kratkom vremenu raznijeli i upropastili, pa bi opet pali na teret državnih šum4, Šume

93