Nova Evropa

ова Европа

Књига XXIV. Bpoj 3. 26. септембра, 1931

Šta da se radi,

Ono što se naziva opštom rečju tehnika učinilo je veći napredak za poslednjih decenija nego možda kroz dva-tri stoleća pre toga, Mi koji pamtimo blizu pedeset godm4A, sećamo se dobro iz našega detinjstva velocipeda, sa velikim prednjim i majušnim stražnjim točkom, koji je onda iščezao Još pre isteka veka; a ne sećamo se, bar me iz опоба doba i u ovim našim krajevima, ni prvih automobil4, koji kao da su, početkom ovoga veka, pali medju nas iz vedra neba, Od današnje avijatike, postojali su — u ono doba — baloni sa gondolama, u kojima su se dizali pravo u vis {ali me u stratosferu!) naročito smeli pojedinci, Telegraf je kod mas bio još takoreći u povoju, a fonograf najsavršenije sredstvo za prenošenje i reprodukciju čovečjeg glasa i pesme, Onda je došlo sve, jedno za drugim i odjedared, i naša deca žive danas u potpuno različitom svetu tehničkog i mehaničkog opštenja i saobraćanja od onoga u kojem smo se mi kretali kao deca, Usled brzine s kojom se sve dešavalo, i obilja novoga što smo doživljavali i bogatstva što se nagomilalo, mi imamo utisak da je svet za mašega veka meobično napredovao u svima pravcima, U stvari, to je zabluda: on je učinio ogroman napredak samo u materijalnom i tehničkom pogledu U svakom drugom, on se kretao veoma Sporo, mmogo sporije nego pre nas, Nauka, naprimer, kao teorija, nije bila u stamju da drži korak s izumima i otkrićima, — nije mogla da proguta i svari ceo materijal i svu energiju koji su Joj otuda dolazili, te da ih načini komstruktivnima 4 produktivnima, pa mmogi tehnički izumi stoje još neobjašnjeni, a sredstva meprimenjena, ili bar neprimenjena kako treba, Promeću se doduše milijoni i milijarde, i juri se po zemljinoj kori uokolo sa brzinom do. 170 kilometara na sat, i leti se oko sveta za četrdeset dan4, ali ko vidi osobite koristi za nauku od svega. toga, i zna li ko šta je ispod nas u dubini na tri-četiri hiljade metara, ili iznad nas u visini pod meposrednim uticajem ultra-ljubičastih sunčevih zraka? — To gotovo isto tako ne znamo kao što naši očevi nisu

105