Nova Evropa

Које зада — kada je jedinstvo postignuto — služe kao inspiracija za budućnost, Još pre idolaska Srba i Hrvata ostavili su Grci i Romani mnoge umetničke ftrađove па Balkamskom Poluostrvu; da пауедето samo jedam poznat primer: Dijoklecijanova Palata u Splitu stvorila je svoju posebnu tradiciju (koju je Robert Adam primenio za Adelfi Terasu — Adelphi Terrace u Londonu, i u engleskoj domaćoj dekoraНупој umefmosti), Jugosloveni, koji su se nastamili u svome sadašnjem zavičaju u VII i VII veku, bili su od samoga početka pod blizanačkim тако suprotnim uticajima Vizantije i Rima, Pod Nemamjićima (XII i XIV vek) cvetali su meobično arhitektura i dfresko-slikanje u Srbiji {kako dokazuju ·divni manastiri Dečani, Gračanica, Našoričimo, i drugi), sve dok ih nije surovo zadržalo prodiranje Turaka ma Balkan (1459),

U medjuvremenu su se odomaćili a odmenjivali talijanski, vizantijski, i domaći slovemski uticaji u crkvemoj i kućevnoj arhitekturi dalmatinskih i istarskih dradova, i to je tako trajalo do u doba Renesanse duž cele istočne Jadranske obale, Malo severnije, u XVII i XVIII veku pridošli su novi uticaji, prvo od wtrane Mletaka, a kasnije iz Beča, Graca, pa čak i Budimpešte, To je bilo doba baroka, rokoko-a i »bidermajera«, koji su ostavili svoje tragove u Vojvodini, Hrvatskoj, i Sloveniji, i to isto toliko ma crkvama i crkvenim ukrasima ioliko ma životu lokalne aristokracije i buržoazije, Tako su ostale dve velike tradicije: istočna, potičući od vizamtijske i wirijjske crkvene umetnosti, medju Srbima i Bugarima, i zapadma, koja je prošla kroz Romansko i Renesansu па barok i ma kasnije pravce, medju Hrvatima i Slovemcima, ı medju Srbima Južne Ugarske,

Dve su činjenice bile od naročitoš značaja za kulturni život JugoslovenA u XIX veku; uspostavljanje slobodne i nezavisne Srbije, koja je silno privlačila sebi sve (delove jugoslovemske rase, ı dugi neumorni napori slavmoga hrvatskog vladike Štrosmajera i njegova pomoćnika, istoričara Račkog, u budjenju marodne svesti i duhovnog jedinstva, Dok je Srbija nastojavala sve više da postane »Pijemontom« političkogša: pokreta, Štrosmajer je načinio od Zagreba pravo središte jugoslovenske kulture, svojim „delom, osnivajući Jugoslovensku Akademiju Nauka, prvo hrvatsko Sveučilište, prvu hrvatsku Umetničku Galeriju, te okupljajući oko sebe grupu maučnikA ı umetnik4, Njegova vlastita Katedrala u Djakovu spomenikom je njegova umelničkog oduševljenja, i ujedmo dokazom stvarnih teškoća što ih je imao da prebrodi 'kod kuće,

Medjutim je i u Ljubljani, u toku druge polovice XIX wtoleća, došlo do obnove slovenske mnacijonalne wvesti, te je na području umetnosti romanticizam mašao svoje prve pristaše u M, Lamgusu, Јапета Моц, 1 —- pre sveđa — u slikaru Juraju Šubicu, Ali sve tamo do u Devedesetim Godinama nisu imali nikakve redovne umetničke škole mnesamo Ljubljana već ni Zagreb i Beograd, pa su mladji naraštaji, željni umetničkog odgoja, morali ići u Beč, Budimpeštu, i Vemeciju, i još dalje, a Mimhen, Pariz, i čak u Rusiju, Na taj način, u ovome perijodu razvića jugoslovenske штефпозн, таје dabogme moglo biti mi jedimstvemosti ni disciplme; a to bi već donako bilo teško postići usled

208