Nova Evropa

hrišćanstvo od misijonara4 iz Vizantije a ne iz Rima, i koja je grčkoistočne vere kao i Rusija {sic!), Vizantijska umetnost je osećala ı izražavala duboko veliku i uzvišenu udaljenost Boga, i sve Njegovo strašno Veličanstvo, I slično je postupala sa svecima, praveći svetačke figure dužima nego u životu, dok im odeća u isti mah pada ili se vuče u oštrim linijama, Ovo fradicijonalno mnad-čovečansitvo poznaje Meštrović, i oseća da u sebi kao prirodjeno mu masledje; i on prema tome stvara rukom bilo to, bilo teške masivne oblike što ih iziskuju savremeni ukus i škola, Ova dva suproina osećanja zaokupljuju ove vajare, čas jedno čas drugo, Tako i Rosandić pokazuje svu raznovrsnost u svojim radovima, Njegov Hrist u »Ecce homo«, budući da je svet, izdužen je nedodledno i tanak, u očiglednoj zloupotrebi prvobitne ideje o dužini i visini; a njegova grupa u orahovu drvetu, »Jedinac«, — majka obgrlivši sina —, sasvim je normalna, i neobično čovečanska, U »Majci a detetom« Petra Lobođe, dude vizantijeke svijene limije tope se i razblažuju u nežne čovečanske forme, i oštro srezani mramor predstavlja potpuno životu slično detešce, Isto je tako i Kršimić iskreno čovečanski, i naizmemce masivan ili dracijozan u svom vajanju. Ima tu nekoliko izvajanih glavš, donekle namerno ozbiljnih i namrgodjenih, koje dokazuju da se Jugosloveni pridružuju savremenoj odvratnosti za kitnjaste pojedinosti,

Kod jugoslovenskih slikar4, i ovaj anonimni kritičar ističe uticaj Pariza: Kad se pridje slikama, čovek bi čisto poželeo više individualnosti, Svi učenici umetnosti na svetu odlaze, ako ikako mogu, u Pariz, pa tako i Jugoslovemi; i meizbežno је da ono što tamo пашбе, Као mamnir, bude francuski, Lakoća s kojom su se prilagodili framcuskom mačinu slikanja — impresijonizmu, ekspresijonizmu, sezanizmu, фетеnizmu, i ft, d, — харапјије; аб, п 1568 шаћ, [о 5. ЧоКахота да, Кад bi i njihovo wlikarstvo zahvatio kakav snažam, osećajam zamah, kako se desilo s vajarstvom, me bi oskudevalo umešnosti da dodje do izraza, Jedma од neobično ombiljnih i origimalnih slika jeste »Muslimanka s krčagom« od Omera Mujadžića, radjena očigledmo neđaleko od mekog muslimanskog kraja, Na njoj je možda. nešto manje boje neđo na Ваbićevim platnima ва raznovrsnim voćem i cvećem, ili ma Popovićevu »Mostu kod Alkantara« i pumoj sunčamoj svetlosti sa skladnmim plavim semkama; ali ima osećanja za fimu fonmu, i mada je to tek jedmo od mnogih esencijalnih svojstava slikarstva, ono je nesummjivo majbolji elemenat koji se može uočiti na savrememoj jugoslovemskoj slikarskoj umetnosti,

Najpoznatiji engleski, i jedan od najboljih svetskih, ilustrovanih časopisa, »The Illustrated London New s«, posvetio je jugoslovenskom vajarstvu na Izložbi u Tet-galeriji jednu svoju celu stranu u broju od 3. maja, donesavši dobre reprodukcije slika od jedanaest izloženih skulptura {od Meštrovića: »Mikelangjela«, »Madonu s detetom«, »Angjela s vijolinom«, i »Majku s decom«; od Tome Rosandića »Glavu devojke«

224