Nova Evropa

svojoj »Vestalki«, u orahovini, Rosandić je vrlo uspešno sledovao Meštrovićevu načinu u tretiranju draperije: b6re košulje kod nogu drže vrlo lepo ravnotežu s okretom glave i ramen4, a jednostavnost celokupne obrade potvrdjuje zahteve i materijala i predmeta ,.. Obojica, i Meštrović i — u manjoj meri — Rosandić, udružuju sa svojim talentima za vajarstvo genijalno razumevanje arhitekture, o čemu se kod nas malo zna, budući da se gradjevine ne mogu izložiti na isti način kao figure, Račićev Mauzolej u Cavtatu, Meštrovićevo najveće delo, veličajna je kombinacija skulpture s arhitekturom, u potpunom skladu. A na otoku Braču ima slična gradjevina, od Rosandićeve ruke, koja, iako malo pretrpana vajarskim pojedinostima i nešto odviše uzdržljiva u pogledu svoje arhitektonske pripadnosti, pokazuje istu energiju i ushićenost slovenske rase kao i Mežtrovićev spomenik,..,

lIdućega dama (28. juna), anoniman pisac (pod šifrom A. H, A.) slično tvrdi, da će vajarski deo Izložbe za Lids biti »ništa manje nego otkrovenje«, i ponavlja, da Lids ima retko prilike videti »ovake stvari«: »Već „Blagovesti i „Samarićanka' same za sebe«, kaže, »dovoljno su velike i lepe da radi njih vredi posetiti ovu izložbu«; pa završuje: »Vredi videti i slike, jer sve dokazuju napredno gledište u pogledu umetnosti, Prosečni бједајас хађаусе зе роба“ ћо slikama narodnoga života, od kojih su neke komične, neke tragične, ali sve pume Živosti«, Dan dva zatim (30. juna), imamo reprodukcije slika dva Meštrovićeva rada, koji su izloženi bili samo u Lidsu, kao pozajmica — zajedno sa još tri — lorda Bredertona (Brotherton), čija su svojina {ali su i oni svi povučeni na početku Izložbe, iz nepoznatih uzrok4): busta lorda Bredertona, i portret {u celini) dospodje Retklif (Ratceliffe), oba u bronzi, Napokon, 1. jula, otvorena je Izložba, te izveštaj govori o samoj ceremoniji otvaranja, u prisustvu Jugoslovenskog Poslanika u Londonu {u stvari, Dra, Gjurića zamenio je ovom prilikom G, S, Miličić, sekretar Poslanstva, kojeđa su novinari držali za poslanika Gjurića); predsedavao je Ser Čarls Vilzon (Vilson), koji je pozvao više prisutnih odličnika da kažu koju reč.

I drugi lidski list, koji izlazi uveče, »Yorkshire Evening Ne ws«, doneo je, prvo, podužu belešku o jugoslovenskoj umetnosti (u broju od 26, uma), pod naslovom »Refka prilika«, a onda sliku s otvaranja Izložbe (1, jula) (na slici su, u prvom redu, Gospodim Vilzon sa gospodjom Vilzon, i G, Miličić, kako posmatraju sliku »Dobošar« M, Tartalje). Beleška ističe, pored radova Meštrovića i Rosandića (koji već sami »daju dovoljno razloga za posetu«), brončanu glavu »Sestre« Živojina Lukića (poredjujući je sa sleulpturama Framka Dobsona), i medju slikarima Vladimira Becića, i Kostu Hegedušića (»najneposrednije i najmdividualnije slikanje, iako potseća na Flamanca Brajgla«). Sliku Hegedušićevu »Sajam u Koprivnici« doneo je takodjer

229