Nova Evropa

ova Evropa

Knjida XXIV. Broj 6. 26. decembra, 1931

Жито и злато.

У она прастара времена, убачено је било једно зло у миран и задовољан народ. С почетка се је о томе само тихо шапутало. Касније су људи почели говорити гласније, на својим скуповима. Од гласног говора дошло је до препирања, па и до свађања. Сви су били узнемирени. Неки је бијес ушао био у људе. Очи су им се цаклиле, жиле набрекле, а руке немирно уздизале. Некад тихи и радни народ подијелио се је у двије странке. Било је очито, да ће доћи до међусобног обрачунавања.

Тада се састадоше главари племена на вијећање: како да се народ умири, и како да се спријечи сукоб» Дуго се је вијећало, и дуго су се замарали духови у тражењу сигурна излаза из скоре пропасти. »Позовимо Мудраца и затражимо од њега савјет«, — тихо промуца један између главара. Неодлучни, ломећи се у своме достојанству, одбијали су они у почетку, да на концу прихвате тај предлог. · Мудрац је позван. Без оклијевања — саслушавши њихова излагања рече им: »Изабраћемо двојицу. Једнога из табора присталица жита, а другога између присталица злата. Затворићемо једнога и другога у посебне одаје. Једнога с товаром жита, а другога с товаром злата. Уз врч воде, који више издржи, побиједио је. С њим је побиједила и његова странка. Од тога часа предаћемо управу земље у њихове руке.«

Прихватише предлог Мудраца. Присташе жита били су сигурни, да је њихова побједа: док њихов одабраник покуса товар жита, онај са златом давно ће забијелити с очима. Али су и они други исто тако вјеровали у своју побједу: са товаром злата — мислили су — могу се купити стотине товара жита; а злато опет отвара свака врата, и свако срце.

Одабрани уђоше у своје одаје. Сваки са својим товаром. Затворише се врата, а кључари узеше кључеве. Али се тада опет појави Мудрац, и нареди да се врата закују а њему уруче кључеви. Знали су га сви као строга и неумољива. Ради

тога се повеселише присташе жита, а покуњише поклоници злата.

305