Nova Evropa
k svojoj сећи 1 ибше рге пебо što se 4 јауе па зуе! пјепа deca: roditelji i deca se nikad ne sreću. Ovde je sve interesanino i karakteristično: prvi put, napadajući pauka, Sphex mora odmah da pogodi baš u nervni centar, — ona nema vremena ni načina da se tome tek nauči; prva pogreška bi je upropastila, budući da bi je pauk, braneći se, sam pojeo. Jasno je, da bi i najviši razum bio potpuno nedovoljan za sve to: razum mora znati i naučiti se, a Sphex mora da radi bez pouke, mora da se »naučema rodi«, nemajući pojma o strukturi nervnog sistema pauka i mestu njegova centra, Prema tome, radi se o urodjenoj spoзођпози, — o instinktu,
Nećemo se duže zadržavafi na primerima; već ovo пауеdeno potpimo je dovoljno da pokaže, da je psiha imstinktivnih radnjaš sasvim naročita i da se polpumo razlikuje od razumnih radnja, Instinkt je savršen od samoga momenta rodjenja životje, on kao da »zna« sve što je potrebno za dotičnu životinju pri običnim uslovima života, — u tome i jeste nješova ogromna korist za životinje, Ali biće koje se rukovodi samo instinktima nije sposobno da ma što izmeni u svojim postupcima, — ono nije sposobno da se nauči ničemu što ne spada u taj instinkt, Ogromna većina životinja rukovodi se isključivo refleksima i mstinktima, te ova dva elementa polpumo iscrpljuju njihove psihičke sposobnosti; i ne postoji nijedan naučno utvrdjen fakt koji bi govorio u prilog toga da ove takozvane »mstmktivne« životinje {u tu grupu spadaju i svi msekti) maju mekog razuma. Sve priče o republici ratobornih mravA # monarhičkoj državi vrednih pčela, kako rekosmo, samo su plod antropomorfističkih zabludA, Sve, i najsložemije radmje ovih msekata mne prelaze granice Mmstimkfta; ali su komplikovane zajedničkim životom тапобуа јефтака, Које шпаји osobine s jedne strane parazitizma a sa druge — simbijoze, To mije društveni život, a još manje državni, koji se bazira ma psihičkoj podeli rada medju načelno istim jedimkama, već je to slučaj kombinovamog simbijotičkog uzajamnog prilagodjivanja, sa fizijološkom podelom rada medju članovima kolonije, To je sličnije podeli rada medju ćelijama i ćelijskim tkivima složenogš organizma, nego komplikovanom čovečjem društvenom ı državnom poretku i životu i radu,
Nije dakle čudo što su svi pokušaji socijolo84 pri rasmatranju prirode čovečanskih zajednica, koji su bazirali na poda cima iz biologije, obično bili osudjeni na propast, te su samo kompromitovali podjednako i socijološiju i biologiju. I stvarno, zar su mogli imati bilo kakve vrednosti za razumevanje društvenog ljudskog života razlagamja koja se osnivaju na poredjenjima sa carstvom recimo insekata, koje je carstvo sam čovek izmislio kao više-mamje lepu bajku! Samo posmatrajući držanje i postupke viših životinja, tojest toplokrvnih {ptica i sisavac4),
61