Nova Evropa
Prvo vreme posle pojave Darvmove Teorije, naročito je pitanje porekla samog čoveka naišlo na diskusije, sumnje, i nesujlasnosti, A u pitanju o poreklu čoveka, najintenzivnija i najžučnija borba vodila se baš oko ideja o čovečjoj psihi: ona je shvatana kao nešto naročito važno i dragoceno, kao nešto božansko, što se naravno nije lako moglo izmiriti sa nekakvom evolucijonom teorijom, A darvinisti su se trudili da dokažu, da ni u pogledu duševnih sposobnosti razlika izmedju čoveka i živolinje nije ni izdaleka tako velika, i da u njima ima тпобо srodnosti. Crte ove srodnosti naročito su isticane, fakta koja su pokazivala prisutnost čovečjih osobinš4 i kod životinja prikupljana su i objašnjavana sa naročitom pažnjom, Pritom, opšte priznatom metodom upoznavanja psihe životinja bilo je antropomorfističko shvatanje psihe radnja životinja, — metoda uporedjenja sa analognim ili sličnim postupcima čoveka čija nam je psiha bila poznata iz autoanaliza; na taj se način psiha životimja nije proučavala onakva kakva Je u stvari, objektivno, već čisto subjektivno, polazeći od psihe čoveka, kao poznate iz samoposmatranja i ispitivanja, Posmatrač se uostalom i nije toliko trudio da shvati psihičku osnovu postupaka životinja koliko da ih što verovatnije protumači i objasni, polazeći pritom od psihe čoveka, upravo od svojih vlastitih osećaja; držeći pred očima slučajeve u kojima se postupci životinja, barem u nečem, slažu s analognim postupcima ljudi, naučnici su se starali da pogode zašto bi čovek u sličnoj situaciji postupio na isti način, i — našavši objašnjenje — izvodili su zaključak da se i životinja u datom slučaju rukovodila istim psihičkim motivom, Nije čudo što se, pri takvoj metodi tumačenja, lako moglo pronaći kod životinja mnogo sličnosti sa čovekom, Tako su već odmah па početku pronašli kod životmja telesno sličnih čoveku, kod kičmenjak4, i razum i mogućnost logičnog rasudjivanja, i zlobu, i lukavost, i osvetoljublje, — razne vrline i mane: ljubav, mržnju, uobraženost, plemenitost, ljubomoru, lenost, vrednoću, 1 1, d,, ı t. d,, Ali se ma tome nije stalo, Polazeći od istih antropomorfističkih metod4, našle su se sličnosti sa čovekom 1 kod beskičmenjaka, naročito kod insekata, pa kasnije i dalje, kod svih životinja, sve do jednoćelijskih bić&; čak i kod ovih — kod ameba i infuzorija — naučnici su nalazili razum, sposobnost rasudjivanja, sposobnost svesnog izbora, Na taj način je vrlo brzo celo životinjsko carstvo Dpostalo obdareno čisto čovečanskim osobinama: pamćenjem, lo-* gičnim mišljenjem, moralom, Našlo se je, da sve životinje imaju približno istu psihu, koja se razlikuje jedino u pogledu razvića njenih pojedinih stram4,
U toj žučnoj diskusiji, darvinisti nisu ni primetili da su njihova tvrdjemja do krajnosti kontradiktorna sa samom evolucijonom teorijom, koju oni inače najenergičnije zastupaju, Jedan
57