Nova Evropa

Гете код Словена,

Гете није само дао програм светске књижевности, и тражио њено остварење, са сврхом обогаћења и усавршавања духовне и естетске културе појединца и појединих нацијоналних индивидуалности, већ је и сам примао у себе најбоље плодове светске литературе, и то несамо као књижевни гурман него из урођене тежње и чежње за образовањем (»МУ ће п Meister«: »Bildung ist Einsicht wnd Verstandnis fdr das Weltganze und зете Teile«). Og je H активно проживљавао светску књижевност кроз своје личне везе са њеним представницима, међу којима је било и доста угледних Словена (Добровски, Колар, Мицкијевић, Жуковски, Алексеј Толстој, и други), и поименце Југословена (Вук Караџић, Сима Милутиновић Сарајлија). Нећемо се на томе овде дуже задржавати, нити ћемо понављати што су већ толики рекли и написали о његову односу према народној поезији, и нарочито о његову интензивном занимању са југословенском народном песмом — као преводилац »Хасанагинице« док је био млад, и као писац познатих чланака у »Киапз! ипа Аетбши« у старости, —- него ћемо покушати да дамо одговор на питање: шта значи Гете за културни и књижевно-уметнички развитак Словена; икакоини зашто су се Словени обраћали њему, односно, какве је трагове и утицаје ипотицаје оставио за собом у културном стварању код Словена» Овај одговор може бити, наравно, тек прегледна слика, у главним потезима, развојних и карактеристичних линија и чињеница.

Гете је исправно судио кад је говорио Екерману, да његова дела неће никад бити популарна, јер нису писана за широке масе, већ за појединце који исто или слично мисле и иду за истим циљевима. Пенчо Славејков, први модерни бугарски песник европскога кова, који је — како и сам признаје — растао под Гетеовим утицајем, те коме је песник »Фауста« служио ментором за живот и узором у схватању и погледима на уметност, каже на једном месту (у свом чланку о Хајнеу код Бугара), да Гете има малу публику, али публику високе уметничке културе. То је тачно и за Гетеа у свом народу, код Немаца, а утолико више за Гетеа на страни, и нарочито код Словена. Данас, у епохи стројева и шофера и рекорада, можда још у већој мери него пре сто година, када су у европске интелигенције филозофско-естетички и уметнички назори и по простору и по интензитету превлађивали. Гете улази у словенску културу, и почиње да утиче на словенске песнике и јавне ра-

257