Nova Evropa

Али, ми се удаљавамо од Гетеа, нако тек на око. Јери генију требају темељи за његов раст, треба тле из којега ће црпсти своје душевне снаге. А Гетеова генијалност и није у трагично-потенцираној једностраности и одступању од човечанскога, као код Бајрона, — његова величина је баш у највишем потенцовању човечнога, у највећем напору за прикупљање и међусобно прожимање разних елемената у развитку нововеке европске културе, те у кондензовању свега човечанског у једну додуше с муком али ипак постигнуту целину. Гетеове властите речи о Шекспиру обистиниле су се на њему: »АПез Grosse bildet, sobald. wir es беwahr werden«. HM Гете, и сви његови европски савременици и последници, скупа са словенским и југословенским препородитељима, могли су створити оно што су створили, изграђујући и усавршујући индивидуалну и колективну човечанску културу, само зато што је у њима горео пламен вере у напредак човечанства, у културу, у дух, у хуманитет. ИМ сваки од нас који се бори за идеал хуманитета, зна колико је животворна снага у тој вери, и чита с уверењем и с пијететом речи што их је један млад словеначки следбеник Гетеов, Прешерн, написао своме другу, другом словеначком поклонику Гетеове уметности, Чопу, на његов рани гроб:

Der Mensch muss untergehen, Die Menschheit bleibt, Fortan VWird mit ihr das bestehen Was er Биг sie getan,

Jose! Mat (Graz).

ISPRAVCI, U prošlom (Geteovu) broju »Nove Evrope« treba ispraviti sledeće greške, |

[U članku »Gete o Kraljeviću Marku« stoji, na strani 159, u ipelnaestom rebku odozgo, »osmamski svete mesto »osijamsiki svet«; i ma kraju člamka, strana 162, mesto »kao na bregu stari dud«, treba »iao ma bregu stari duib«, :

Џ članku »Problem gemija, i Gete«, u poznatim Geteovim wetihovima iz »Zahme Xeniem«, drugi redak treba da glasi »Des Leben ermstes Fihrem«,

Uredništvo.

264