Nova Evropa

Атентат, она је тражила и њихову екстрадицију; али је она у исто време оптуживала и Народну Одбрану за исти атентат. По тој аустријској оптужби, Народна Одбрана била је револуцијонарна организација у Србији, која је радила »на великосрпској пропаганди« а на штету државних интереса Аустрије. Аустрија је третирала Танкосића као једнога од најагилнијих чланова Народне Одбране, па чак као и једнога од њених оснивача. Такво гледиште на рад Танкосићев у Народној Одбрани датирало се, у аустријским званичним круговима, од Анексијоне Кризе, када је Народна Одбрана и постала. Њен постанак и њен првобитни рад био је у томе: да припреми народ за одбрану и борбу против Аустрије, будући да је и Анексијона Криза била у знаку могућег рата између Србије и Аустрије. То припремање нашло је свога изражаја у вежбању бораца, ван кругова војске, поименце у спремању четника за рат. Маса младића пребегла је из Босне и Херцеговине за време Кризе. Народна Одбрана упућивала их је на вежбу, у четничку школу у Ћуприју. Инструктор у тој четничкој обуци био је Воја Танкосић. На тај начин створен је велики кадар »комита« Босанаца и Херцеговаца, од којих су аустријске власти много зазирале. То је био главни разлог да се Аустријска Влада окомила на Народну Одбрану. Уз то јој је било згодно да преко Народне Одбране оптужује и Српску Владу, јер је Народна Одбрана била јавна организација, те као таква позната Српској Влади; а још више зато, што су у управи Народне Одбране биле истакнуте личности ондашње Србије. Зато су аустријски званични кругови намерно третирали Народну Одбрану као орган Српске Владе. И аустријски званични документи, у процесу у Бањалуци, кривили су све оптужене нацијоналисте у Босни да су припадници Народне Одбране; а за саму њу, у оптужници државног одветника у Бањалуци (Бр. 1685 од 19. августа 1915), вели се: »У Мемоару о великосрпској пропаганди против наше Монархије, што га је издало ц. и кр. аустроугарско Министарство Вањских Послова, саопћило властима и публицирало, приказује се, у кратким цртама, како је још прије Анексије, уз цјелокупну српску штампу, такођер и друштво Народна Одбрана радило на покрету коме је била задаћа да откине од Монархије југословенске дијелове АустроУгарске и да их са Србијом споји у јединствену државу. Потекавши из једнога револуцијонарнога одбора, основали су српски војнички и грађански функцијонари ту организацију, која се конститујисала као приватно друштво, али је била сасвим зависна од београдског уреда Спољашњих Дјела. Њезини утемељачи били су, међу осталим, генерал Божо Јанковић, пријашњи министри Љубо Јовановић,

396